Википедија

Католичност — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Ред 1:
{{Без извора}}
[[Датотека:70Apostles.jpg|мини|Сабор 70 апостола]]▼
{{Хришћанство}}
* [[{{distinguish|Католицизам]]}}▼
▲[[Датотека:70Apostles.jpg|мини|десно|250|Икона ''Сабор 70 апостола'']]
 
'''Католичност''' ({{Јез-грч|καθολικότητα της Εκκλησίας}} — ''универзалност, саборност Цркве''){{sfn|Μαρτζέλος|2009|p=103-120}} представља једно од [[четири обележја Цркве]] (''„једна, света, саборна и апостолска Црква“'').{{sfn|Јевтић|1986|p=}} Појам ''католичанска Црква'' ({{Јез-грч|η καθολικη εκκλησια}}) први пут је употребио [[Игњатије Богоносац]]: ''„Где је [[Христос]] тамо је и саборна Црква.“'' (Смирњанима 8, 2).
 
== Католичански карактер Цркве ==
Црква има католичански карактер, у смислу васељеностиунивезалности, будући да је ''„послата“'' да објављује [[Јеванђеље]] Христово ''„до краја земље“'' (Дела 1,8). Католичност најбоље указује на ''„екуменско“'' отварање(''„васељенско“'') послање и мисионарску динамичност Цркве, позванекоја тежи да обухвати сва места и сва времена, све културенароде и народесве на земљикултуре. Црква је католичнакатоличанска и у односу на историју Спасења будући да чува континуитет са њеним апостолским пореклом потпуно, манифестованим на дан [[Духови (празник)|Педесетнице]]. Она је католичнакатоличанска и у смислу освећења у историји Царства Божијег, заједнице која опитно најављује [[есхатологија|есхатолошку]] заједницу.
 
== ИисточноИсточно и западно схватање католичности ==
Један руски теолог из савремене епохе сматра католичност унутрашњим својством Цркве, што показује и руска реч -{''„соборнаја“ — „соборност“''}-. За разлику од западне теологијееклисиологије која католичност схвата у смислу географске, односно земаљске универзалности, [[православље]] у овом појму чува смисао и осећање пуноће (саборности) у заједници са Христом. Католичност је пре свега начин живота у заједници. Католичност обухвата сферу онтолошког или божанског, а не феноменског или емпиријског. Реч је о унутрашњој, вертикалној димензији Цркве, а не о конкретној, хоризонталној. Зато се и ''„рашћење“„узрастање“'' Цркве састоји у усавршавању њене унутрашње пуноће, унутрашње саборности, а не у њеном просторном, географском и бројчаном ширењу. У том смислу, руски богослов Георгије Флоровски пише: ''„Католичност није квантитативна или географска концепција. Она не зависи ни у ком случају од универзалног ширења хришћанства. Универзалност Цркве јесте последица или пројава, а не узрок или основ њене католичности. Универзално ширење или универзалност Цркве само је видљиви знак који није апсолутно нужан. Концепција о католичности не може се мерити њеним универзалним ширењем; универзалност је не исказује тачно.“''
 
== Погрешна схватања католичности ==
Универзалност,Земаљска дакле,универзалност не исказује пуни садржај католичности Цркве. Изједначавањем онтолошког смисла католичности са емпиријским феноменом овоземаљске универзалности засењује се не само апостолско-мисионарски карактер Цркве, садржан у слањупослању [[апостоли|апостола]], као и силазак [[Свети дух|Светог духа]] на Педесетници, него и њен видљиви аспект, институционални, и историјски аспект. Овакво редуковање смисла католичности губи из вида космичкусвеопшту димензију искупљења, одакле извире и отворени и универзални карактер Цркве. И сам [[Кирил Јерусалимски|Свети Кирило Јерусалимски]], кога г. [[Георгије Флоровски]] наводи у прилог своје тезе, говори о католичности у мисионарском контексту, стога што је крштење по суштини тајна саборности Цркве. [[Мисија]] је апсолутно нужан критеријум Цркве. Речи: ''„А Господ сваки дан додаваше Цркви оне који се спасаваху“'' (Дела 2,47; уп. Дела 6,7), нису просто историјско обавештење, него указују на ширење Царства Божијег као на основни позив Цркве. Универзалност је, дакле, еклисиолошки феномен. Не треба сметнути са ума да је [[Православна црква]] током своје историје пребродила тешке часове који јој нису допустили да шири своје географске границе, него се усредсредила на унутрашњу католичност (саборност). Оваква концепција католичности исказује извесну историјску ситуацијуусловљеност. Уз све то, католичност није апстрактан појам. А [[еклисиологија]] која не схвата значај васељеностивасељенства (универзалности), изолује Цркву од историје, света и културе.▼
{{оригинално истраживање}}
▲Универзалност, дакле, не исказује садржај католичности. Изједначавањем онтолошког смисла католичности са емпиријским феноменом универзалности засењује се не само апостолско-мисионарски карактер Цркве, садржан у слању [[апостоли|апостола]], као и силазак [[Свети дух|Светог духа]] на Педесетници, него и њен видљиви аспект, институционални, историјски. Овакво редуковање смисла католичности губи из вида космичку димензију искупљења, одакле извире и отворени и универзални карактер Цркве. И сам [[Кирил Јерусалимски|Свети Кирило Јерусалимски]], кога г. [[Георгије Флоровски]] наводи у прилог своје тезе, говори о католичности у мисионарском контексту, стога што је крштење по суштини тајна саборности Цркве. [[Мисија]] је апсолутно нужан критеријум Цркве. Речи: ''„А Господ сваки дан додаваше Цркви оне који се спасаваху“'' (Дела 2,47; уп. Дела 6,7), нису просто историјско обавештење, него указују на ширење Царства Божијег као на основни позив Цркве. Универзалност је, дакле, еклисиолошки феномен. Не треба сметнути са ума да је [[Православна црква]] током своје историје пребродила тешке часове који јој нису допустили да шири своје географске границе, него се усредсредила на унутрашњу католичност (саборност). Оваква концепција католичности исказује извесну историјску ситуацију. Уз све то, католичност није апстрактан појам. А [[еклисиологија]] која не схвата значај васељености (универзалности), изолује Цркву од историје, света и културе.
 
== Види још ==
▲* [[Католицизам]]
* [[Четири обележја Цркве]]
* [[Васељенски сабори]]
* [[Католицизам]]
 
== Референце ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Католичност”