Гајица — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
'''Гајица''',
Бошњачки<ref>{{cite book|first=Сенахид|last=Халиловић|title=Правопис бошњачког језика|year=1996|publisher=Препород|location=Сарајево|pages=15}}</ref> и српски језик<ref name="pravopis">{{cite pravopis |chapter=Писмо |pages=15—21 |quote= }}</ref> правописом одређују једнаку употребу латинице и ћирилице, док се у хрватском језику користи само латиница.<ref>{{cite book|first=Стјепан|last=Бабић|title=Хрватски правопис|year=2011|publisher=Школска књига|location=Загреб|pages=12|coauthors=Милан Могуш}}</ref>
Ред 90:
| {{ИПА|/ʒ/}}
|}
Гајева оригиналне абецеда је имала диграф ''-{dj}-'', који је касније замјењен словом ''-{đ}-''.▼
▲Гајева
Слова немају имена, а сугласници се нормално изговорају када је потребно срицати. Када је потребно бити јаснији, изговорају се слично као [[немачка латиница|њемачка латиница]]: -{''a'', ''be'', ''ce'', ''če'', ''će'', ''de'', ''dže'', ''đe'', ''e'', ''ef'', ''ge'', ''ha'', ''i'', ''je'', ''ka'', ''el'', ''elj'', ''em'', ''en'', ''enj'', ''o'', ''pe'', ''er'', ''es'', ''eš'', ''te'', ''u'', ''ve'', ''ze'', ''že''}-. Употреба се углавном своди на [[лингвистика|лингвистику]],<ref>{{cite journal | url = http://hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak&id_clanak_jezik=50643&lang=en | title = On some similarities and differences between Croatian and Slovakian | first1 = Margita |last1=Žagarová| first2 = Ana |last2=Pintarić| language = Croatian |pages=129—134 | journal = Linguistics | volume = 1 | number = 1 |date=July 1998 | accessdate = 18. 04. 2012 | publisher = Faculty of Philosophy, University of Osijek | issn = 1331-7202}}</ref><ref>{{cite web | url = http://www.ffpu.hr/fileadmin/Dokumenti/Ortografija.pdf | language = hr | title = Ortografija | work = Jezične vježbe | publisher = Faculty of Philosophy, University of Pula | date = | accessdate = 18. 04. 2012}}</ref> док се у математици, нпр. ''-{j}-'' обично изговара као ''јот'', као у [[Њемачки језик|њемачком]]. Четири слова која постоје у већини других свјетским латиничких писама се изговарају на сљедећи начин: ''-{[[q]]}-'' као ''ку'' или ''кју'', ''-{[[w]]}-'' као ''дублве'' или ''дупло ве'', ''[[x]]'' као ''икс'' и ''-{[[y]]}-'' као ''ипсилон''.▼
▲Слова немају имена, а сугласници се нормално изговорају када је потребно срицати. Када је потребно бити јаснији, изговорају се слично као слова [[немачка латиница|
== Диграфи ==
Линија 121 ⟶ 122:
* У рјечницима, ''-{njegov}-'' долази послије ''-{novine}-'', одвојена секција ''-{nj}-'' долази послије секције ''-{n}-'', а ''-{bolje}-'' долази послије ''-{bolnica}-'', итд.
* У вертикалном писању, ''-{dž}-'', ''-{lj}-'' и ''-{nj}-'' се пишу хоризонтално. Нпр, када се ријеч ''-{mjenjačnica}-'' пише вертикално, ''-{nj}-'' долази на четврто мјесто.
* У случају да се ријеч пише
* У случају да је само почетно слово велико, само ће прва од двије компоненте слова бити велика: ''-{Njemačka}-'', а не ''-{NJemačka}-''. У случају да се цијела ријеч пише великим словом изгледаће овако: ''-{NJEMAČKA}-''.<ref name="pravopis"/>
== Поријекло ==
[[Датотека:Ljudevit Gaj (Knjižnica Gajeva 1875).png|мини|лево|200п|[[Људевит Гај]].]]
[[Датотека:Djura danicic.jpg |мини|десно|200п|[[Ђуро Даничић]].]]
Гај је слиједио примјер Павла Ритера Витезовића и чешког прапописа, узимајући по једно слово за сваки глас у језику. Његово писмо је у потпуности засновано на [[српска ћирилица|српској ћирилици]] коју је [[Вук Стефановић Караџић]] стандардизовао неколико година раније.<ref name="ComrieCorbett2003">{{cite book|last1=Comrie|first1=Bernard|authorlink1=Bernard Comrie|last2=Corbett|first2=Greville G.|title=The Slavonic Languages|url=https://books.google.com/books?id=uRF9Yiso1OIC&pg=PA45|accessdate = 23. 12. 2013|year=2003|publisher=Taylor & Francis|isbn=978-0-203-21320-9|quote=... following Vuk's reform of Cyrillic (see above) in the early nineteenth century, Ljudevit Gaj in the 1830s performed the same operation on Latinica,...|pages=45}}</ref>
[[Ђуро Даничић]] је у свом ''„Рјечнику хрватскога или српскога језика“'' објављеном [[1880]]. године предложио да се диграфи ''-{dž}-'', ''-{dj}-'', ''-{lj}-'' и ''-{nj}-'' замјене јединственим словима: ''-{ģ}-'', ''-{đ}-'', ''-{ļ}-'' и ''-{ń}-''.
== Рачунарство ==
[[1990е|Деведесетих]] година [[20. век|
* Био је покушај да се примјени [[7-бит]]ни ''-{[[YUSCII]]}-'', касније ''-{CROSCII}-'', који је укључивао пет слова са дијакритичким знаковима који су имали додатке од пет знакова која нису слова ([, ], {, }, @), али је то на крају било неуспјешно.
* [[8-бит]]ни ''-{[[ISO/IEC 8859-2|ISO 8859-2]]}-'' (''-{Latin-2}-'') стандард је развијен од стране ''-{[[Међународна организација за стандардизацију|ISO]]}-''.
Линија 144 ⟶ 148:
== Употреба у словеначком језику ==
Од раних [[1840е|четрдесетих]] [[19. век|19. вијека]], гајица се у све већој мјери користили у [[словеначки језик|словеначком језику]]. У почетку, словеначки писци коју су словеначки језик сматрали дијелом [[хрватски језик|хрватског]] (као што је [[Станко Враз]] су га најчешће користили, али је гајицу касније прихватио широки спектар словеначких писаца. До потпуног пробоја гајице у словеначки језик дошло је када је конзервативни словеначки вођа [[Јанез Блајвајс]] писао њом у „''Пољопривредним и занатским новинама''“ ({{јез-сло|Kmetijske in rokodelske novice}}), часопису који је читала јавност широм земље. Гајица је [[1850]]. године постала једино званично писмо словеначког језика,
Словеначки облик гајице се од хрватског разликује у сљедећим ставкама:
* Словеначка абецеда није имала карактере ''-{ć}-'' и ''-{đ}-'', јер ови гласови не постоје у словеначком језику.
* У словеначкој варијанти диграфи ''-{lj}-'' и ''-{nj}-'' су третирани као одвојена слова и представљали су одвојене гласове (нпр. ријеч поље се на словеначком изговара као [ˈpóːljɛ] или [pɔˈljéː], а на хрватском као [pôʎe]).
* Фонема ''џ'' постоји у словеначком језику и записује се као ''-{dž}-'' и користи се само код позајмљених ријечи, а ''-{d}-'' и ''-{ž}-'' се сматрају одвојеним словима, не диграфима.
| |||