Јаков Ненадовић — разлика између измена

 

После [[Карађорђе Петровић|Карађорђа]] и [[Јанко Катић|Јанка Катића]] имао је највећи углед у земљи, па је био један од вођа опозиције против Карађорђа. Допринео је да се у Србији [[1805]]. године уведе [[Правитељствујушчи совјет сербски|Правитељствујушчи совјет]]. [[1810]]. године [[Карађорђе Петровић|Карађорђе]] је морао да попусти опозицији, па је на мјесто [[Младен Миловановић|Младена Миловановића]] за председника совјета постављен Јаков Ненадовић. Он се потом приближио Карађорђу, пристао на уставне одредбе од [[1811]]. године, и постао попечитељ ([[министар]]) унутрашњих послова. После пропасти [[Први српски устанак|Првог српског устанка]] [[1813]]. са Карађорђем је напустио Србију и емигрирао у Аустрију, а следеће [[1814]]. године је стигао у [[Бесарабија|Бесарабију]]. Са Карађорђем се налазио у депутацији на двору код цара [[Александар I Павлович|Александра I]] у [[Санкт Петербург|Петрограду]] [[1816]]. године. У Хотину, у Бесарабији је живео све до [[1831]]. године, а потом се вратио у Србију. Живео је у Ваљеву, у двору Јеврема Обреновића, који му је Кнез Милош дао на услугу. Умро је у 1836. године, у Београду, где је отишао на лечење. Сахрањен је у Бранковини, поред цркве.

 

== Литература ==