Википедија

Апстрактна уметност — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Greška u naslovu dijela
ознаке: Визуелно уређивање мобилна измена мобилно веб-уређивање
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 1:
{{malo_inlajn_referenci}}
{{bez_inlajn_referenci}}
[[Датотека:Malevich.black-square.jpg|мини|250п|Казимир Маљевич, Црни квадрат на белој подлози, 1912]]
'''Апстрактна или непредметна уметност''' се веже за субјективно, емотивно и рационално уметничко изражавање, које не следи природне законе [[боја|боје]], [[текстура|текстуре]], [[облик]]а и [[простор]]а. Било да се ради о [[сликарство|сликарству]], [[графика|графици]] и [[вајарство|вајарству]] или некој другој уметничкој форми, уметник овде изражава себе слободним кориштењем [[права (линија)|линија]], [[лик]]ова, боје, [[текстуре]] или облика и простора. Уношење [[геометријски лик|геометријских ликова]] (у сликарству) и облика (у вајарству) је у вези са „рационалним“ непредметним уметничким изражавањем.
Ред 5:
Апстрактна или непредметна уметност је правац који је настао на почетку [[20. век]]а, око [[1910]]. године када се развила фотографија и сликар се све више удаљава од интерпретације и репродукције природног света и природе. Говори се о непредметној уметности и апсолутном сликарству.
 
Међу сликаре који припадају овом правцу спадају [[Франсис Пикабија]] ([[1879]] - [[1953]]1879—1953 ) као и Рус [[Василиј Кандински]] ([[1866]] - [[1944]]1866—1944 ) који је своју прву апстрактну слику насликао [[1911]]. године и ако се данас сумња да је ову слику предатирао. Први сликари апстрактног сликарства сматра се да су били [[Михаил Ларијонов]]а ([[1881]] - [[1964]]1881—1964 ) као и сликар под утицајам кубизма [[Робер Делоне]]а ([[1885]] - [[1941]]1885—1941 ) а такође и чешки сликар [[Франц Купка|Франц Купку]] ([[1871]] - [[1957]]1871—1957 ). Затим сликар Швајцарског порекла [[Паул Кле]] ([[1879]] - [[1940]]1879—1940) и Холанђанин [[Пит Мондријан]] ([[1872]] - [[1944]]1872—1944 ). Једна икона апстрактног сликарства јесте [[Казимир Маљевич]]ева ([[1878]] - [[1935]]1878—1935 ) слика из [[1913]]. године на којој је представио црни квадрат на белој позадини. После овога је апстракција добила нове облике.
 
Почетни апстрактни уметнички језик се с једне стране развија на искуству [[фовизам|фовиста]] и [[експресионизам|експресиониста]], чији израз доминира снага контраста и жива [[боја|боје]], а с друге на искуству кубизма [[Пабло Пикасо|Пикаса]] и [[Жорж Брак|Брака]] којим доминира једна геометријска организација композиције и где је боја у служби форме.
Ред 19:
а у [[Француска|Француској]], [[Робер Делоне]]...
* Геометријска апстракција остварена од пре свега суперматисте Казимира Малевича, покрета [[Де Стијл]] од стране [[Тео ван Дусбург]]а и [[Пит Мондријан]]а.
 
Типичне су геометризоване форме у једном тону боје са јасним ивицама.
 
[[Датотека:'Sand', Natalia P. Fernandes.JPG|thumb|Пример савременог апстрактног сликарства, Наталија Плакта Фернандез, Песак]]
Најбоље слике Пита Мондријана су фовистичких боје квадрати оивичени црном контуром односно композиције у којим испитује количине ових боја и учинке које они остављају на посматрача.
 
Типичне су геометријске форме у једном тону боје са јасним ивицама.
 
Линија 32 ⟶ 35:
Најпознатији представник геометријске апстракције је Холанђанин Пит Мондријан. Као и Кандински Мондријан је заинтересован за чисте елементе ликовне форме, али за разлику од Кандинског, његове форме су рационални, геометријски ликови као и сам аранжман композиције. Мондријаново сликарство је неемоционална рационализација линије, површине, валера и боје, дотјерана до максималне геометријске и оптичке чистоће. У оваквим делима значење или садржај је утврђен прецизним односима у композицији. У почетку, овај начин, или стил сликарства (геометријска апстракција) је изгледао стерилан и празан многим уметницима и критичарима, али су и једни и други осјетили његов значај и богатство у могућностима које је пружао, те је врло брзо мноштво уметника пало под његов утицај тако да су противници геометријске апстракције постали мањина.
 
== Историја апстрактне уметнoстиуметности ==
 
Након нешто више од века – трансформација и противречности – апстрактна уметност, упркос њеног данашњег универзалног присуства, још увек за собом повлачи одређене историјске и естетске проблеме које, без обзира на дужину и објективност анализе, није могуће избећи. [[Архитектура]] и [[музика]] су наравно прихваћене као апстрактне уметности, док се [[поезија]], [[сликарство]] и [[вајарство]] још увек сматрају уметностима представљања. Је ли ово традиционално разликовање одрживо, или све уметности подједнако могу тражити ону исту унутрашњу аутономију као што је случај с музиком и архитектуром.
Линија 40 ⟶ 43:
Апстрактно сликарство се изгледа родило из жеље да буде своје на свом у такмичењу са сугестивном снагом музике, као што је случај у делу [[Василиј Кандински|Василија Кандинског]], или са формалистичким идеалом архитектуре, као што је био циљ [[Пит Мондријан|Пита Мондријана]]. Појам »апстрактна« је сам по себи погрешан и отворен за расправу. „Називам апстрактном уметношћу”, казао је [[Мишел Сефор]], један од водећих интерпретатора покрета, „било коју уметност која у себи не садржи референцу или евоцирање стварности, без обзира да ли је та стварност била уметникова тачка полазишта”. Ова огранична разлика се поклапа с два дискретна историјска периода апстрактне уметности: једним почетним периодом (од 1910 до 1916. године), где је апстракција представљена као врхунац једног антинатуралистичког процеса, и другим који почиње 1917. године покретом Де Стијл који још увијек присутан, где је апстракција ''пер се'' од самог почетка један апсолутни принцип. Највероватније би било пожељно искористити појам »апстрактна« за први, а »нефигуративна« за други период.
 
Први свесни апстрактни акварел Кандинског је настао [[1910]]. године.<ref name="Phaidon">Phaidon Encyclopedia of Art and Artists, 1978 by Phaidon Press Limited (стрpp. 8–10)</ref> У исто време је написао своје основно теоријско дело, ''О духовном у уметности'', сматрано естетичком одбраном његове нове стваралачке оријентације и једним од кључних дела апстрактне уметности. Стваралачки замах Кандинског је из визуалног искуства, али је у музици открио законитости своје естетике. Занимљиво је да је своје скице назвао ''Импровизације'' а довршена дела ''Композиције''. Чешки сликар [[ФрaнцФранц Купка]] је [[1912]]. године такође изложио апстракне слике директно инспирисане у музици: ''Фуга у црвеној и плавој'', ''Топла хроматика'', итд. Купка је био претходник музикалиста, сликара који су 1920. године створили групу око Шарл Блан-Гетија и Анри Валенсија (1883–1960). Други пионир апстракције је био [[Франсис Пикабија]], чије је дело ''Гума'' (-{Caoutchouc}-; у техници акварела и гваша на папиру) из 1909. године, већ нефигуративног карактера. [[Робер Делоне]], оснивач орфизма, је такође истицао лирске потенцијале чисте боје све до тачке апстракције. Боја, рекао је он, је и „форма и субјект”. Инспирисани његовим примером, амерички сликари Морган Расел и Стентон Мекдоналд Врајт основали су 1913. године синхронистички покрет упоредо у [[Париз]]у и [[Минхен]]у. Али, од 1913. године било је то у Русији где су границе апстрактне уметности систематски истраживане, у [[рајонизам|рајонизму]] [[Михаил Ларионов|Михаила Ларионова]] и [[Наталија Гончарова|Наталије Гончарове]], новом објективизму [[Александар Родченко|Александра Родченка]] и [[супрематизам|супрематизму]] [[Казимир Маљевич|Казимира Маљевича]]. У ствари, највећи број пионира апстрактне уметности су били руског порекла.<ref name="Phaidon" />
 
Друго поље ширења апстракне уметности је била [[Холандија]], где су, 1917. године, и као супротност органској и лирској тенденцији која је ушла у дело Кандинског преко [[фовизам|фовизма]] и [[експресионизам|експресионизма]], Мондријан и покрет [[Де Стијл]] ([[Тео ван Дусбург]], Барт ван дер Лек) дали форму интелектуалној и геометријској тенденцији произашлој из [[кубизам|кубизма]], чинећи прелаз из »апстракције« ка »неконфигурацији«.<ref name="Phaidon" /> Мондријанов нови правац, неопластицизам, је означио напуштање апстракције у корист апсолутних пластичних међувеза, и идући ка чистоћи и универзалности математике. Скоро у исто време, одређени број уметника из [[Цирих]]а, укључујући [[Жан Арп]]а и [[Софи Тобе-Арп]], су почели да истражују могућности слободних и ирационалних форми кроз које је [[дадаизам|дада]] дала свој суштински допринос апстрактној уметности.<ref name="Phaidon" /> У Фиренци, око 1915. године, [[Алберто Мањели]] је створио серију строго апстрактних слика са изразито плошним бојама јаког тоналитета.
 
== Уметници који су припадали овом правцу ==
* [[Жан Арп]] ([[1887]]-[[1966]]1887—1966)
* [[Ђакомо Бала]] ([[1871]]-[[1958]]1871—1958)
* [[Робер Делоне]] ([[1871]]—[[1956]]1871—1956)
* [[Лајонел Фајнингер]] (1871—1956)
* [[Ханс Хартунг]] ([[1904]]—[[1989]]1904—1989)
* [[Василиј Кандински]] ([[1866]]—[[1944]]1866—1944)
* [[Паул Кле]] ([[1879]]—[[1940]]1879—1940)
* [[Казимир Маљевич]] ([[1878]]- [[1935]]1878—1935)
* [[Франц Купка]] ([[1871]]—[[1957]]1871—1957)
* [[Михаил Ларијонов]] ([[1881]]—[[1964]]1881—1964)
* [[Ел Лисицки]] ([[1878]]- [[1935]]1878—1935)
* [[Ђоан Миро]] ([[Хуан]] [[Миро]]) ([[1893]]—[[1946]]1893—1946)
* [[Ласло Мохољи Нађ]] ([[1895]]—[[1946]]1895—1946)
* [[Пит Мондријан]] ([[1872]]—[[1944]]1872—1944)
* [[Виктор Вазарели]] ([[1906]]—[[1997]]1906—1997)
* [[Тео ван Дусбург]] (1883—1931)
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Апстрактна_уметност”