Вилијам I Освајач — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м standardizacija
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 42:
 
Између тројице претендената почињу сукоби. Вилијам полаже право на престо тврдећи да га је Едвард, који није имао деце, одредио за наследника.
 
Харолд II Енглески је изабран за краља на традиционални начин, на сабору властеле и свештенства. Крунисан је [[5. јануар]]а 1066. године. Вилијам Освајач се није помирио са тим, па добија подршку папе и спрема велику флоту за инвазију Енглеске.
 
Краљ Харалд III Норвешки напао је северну Енглеску у септембру 1066. и новоизабраном краљу Харолду остало је мало времена да скупи војску потребну за одбрану. Ипак Харолд је успео да изненади Викинге у [[Битка на Стамфорд бриџу|бици на Стамфорд бриџу]] [[25. септембар|25. септембра]] 1066. године. Краљ Харалд III Норвешки је убијен у тој бици, а Викинзима је то била последња инвазија на Енглеску.
 
Била је то пирова победа која је битно ослабила и разбила англо-саксонску војску.
 
У међувремену Вилијам Копиле Освајач скупио је флоту од 600 бродова и војску од 7.000 људи. Вилијам Освајач је регрутовао војнике не само из своје Нормандије, него и из околних подручја, из Холандије и Немачке. Многи су били другорођени или трећерођени синови, којима је остајало мало или нимало наследства. Вилијам Освајач им обећава да ће бити награђени земљом и статусом, ако купе властитог коња, оклоп и оружје и придруже се његовом походу.
 
Након одлагања од неколико седмица услед невремена искрцали се се на југу Енглеске, неколико дана након победе Харолда над Викинзима. Искрцали су се [[28. септембар|28. септембра]] 1066. у [[Сасекс]]у. Близу Хастингса Вилијам Освајач је направио дрвени дворац као своју базу.
 
Избор базе је представљао директан прст у око краљу Харолду, пошто је то било лично подручје краља Харолда.
 
Линија 54 ⟶ 58:
 
После те битке Вилијам Освајач је кренуо кроз Кент према Лондону. Избегавајући Лондон дошао је долином Темзе до утврђеног саксонског града Валингфорда у Оксфордширу, где се саксонски господар града Вигод потчињава Вилијаму Освајачу.
 
Ту је значајно да се [[надбискуп кентерберијски|надбискуп Кантерберија]] Стиганд потчињава Вилијаму. Док је очекивао да се потчини и Лондон Вилијам Освајач се кретао североисточно до Хартфордшира, где се преостали саксонски племићи предају његовој власти.
 
Коначно је проглашен краљем при крају октобра, а крунисан је [[25. децембар|25. децембра]] 1066. у Вестминстерској опатији, што је отада постала традиција за све енглеске владаре.
 
Линија 64 ⟶ 70:
 
Англо-саксонско племство је било навикло на државу, у којој су они имали велику аутономију, а Вилијам Освајач је увео централизовану државу. Англо-саксонско племство се буни, па остају без поседа.
 
Сва земља у Енглеској и сви поседи су прешли у руке Нормана, а англо-саксонско племство је емигрирало у друге европске земље.
 
Линија 140 ⟶ 147:
 
== Литература ==
* {{Cite book |ref= harv|last1last= Удаљцов|first1first= А. Д.|last2= Космински|first2= Ј. А.|last3= Вајнштајн|first3= О. Л.|title= Историја средњег века I|year=1950|url= https://sr.wikisource.org/wiki/%D0%98%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%81%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%9A%D0%B5%D0%B3_%D0%B2%D0%B5%D0%BA%D0%B0_I|publisher= |location= Београд|id=}}
 
== Види још ==