Пентархија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења
Нема описа измене
Ред 1:
'''Пентархија''' ({{Јез-грч|πεντε + αρχη}} — ''пет поглавара'') је редоследназив за црквени поредак заснован на пет помесних [[патријаршија]] у древној Цркви: [[КатоличкаРимска црквапатријаршија|Римска]], [[Цариградска патријаршија|Цариградска]], [[Александријска православна црква|Александријска]], [[Антиохијска православна црква|Антиохијска]] и [[Јерусалимска православна црква|Јерусалимска патријаршија]] патријаршија.
 
ТајПентархијски поредак биосе развијао постепено у раздобљу од 4. до 6. века, а потом је утаначенбио потврђен и 36. каноном [[Шести васељенски сабор|Шестог васељенског сабора]] ([[680]]), који иначе само потврђује 3. канон [[Други васељенски сабор|Другог васељенског сабора]] ([[381]]) и 28. канон [[Четврти васељенски сабор|Четвртог васељенског сабора]] ([[451]]):
''„Понављајући оно што је озакоњено од стране 150 светих Отаца сабраних у овом, Богом чуваном и царском граду, и од 630 (Отаца) који се сабраше у Халкидону, наређујемо: да константинопољски престо ужива једнаке повластице као престо древнога Рима, и да у црквеним делима буде уздигнут као онај који је други после њега. Иза константинопољског престола нека буде александријски, затим антиохијски а после овога, јерусалимски.“''
 
Епископ [[Рим]]а налазио се на првом месту, не у смислу некогапсолутног примата у саборној Цркви, него као први међу једнакима: ''„-{primus inter pares}-“''. Због тога, на саборима им је припадало право да председавају, али се на гласању глас сваког [[патријарх]]а, [[архиепископ]]а, [[митрополит]]а или [[епископ]]а бројао исто — један [[архијереј]], један глас. Поред тога, јурисдикција сваког патријарха се ограничавала на областњегову упомесну којој је он био епископобласт.
 
Иначе, свакиСваки патријарх имао је ограничену јурисдикцију и помесну одговорност и није испуњавао функцију васељенског карактера у обичним, него само у изузетним случајевима (васељенски сабори), а и тада као члан свеопштег епископског колегијума.
 
== Литература ==
{{Colbegin|2}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Meyendorff|first=John|author-link=John Meyendorff|year=1989|title=Imperial unity and Christian divisions: The Church 450-680 A.D.|series=The Church in history|volume=2|location=Crestwood, NY|publisher=St. Vladimir's Seminary Press|url=https://books.google.com/books?id=6J_YAAAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Мајендорф|first=Џон|author-link=Џон Мајендорф|title=Империјално јединство и хришћанске деобе: Црква од 450. до 680. године|year=1997|location=Крагујевац|publisher=Каленић}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Острогорски|first=Георгије|authorlink=Георгије Острогорски|year=1969|title=Историја Византије|location=Београд|publisher=Просвета|url=https://books.google.rs/books?id=glVoAAAAMAAJ}}
 
[[Категорија:Православље]]