Композиција (музика) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci
Ред 1:
[[Датотека:Concertino.jpg|thumb|430px|Почетни [[Такт (музика)|тактови]] композиције [http://klarinetknjige.wordpress.com/o-autorima/radivoj-lazic/ Радивоја Лазића]-&nbsp;&nbsp;&nbsp; [[Властимир Перичић|Властимира Перичића]], [http://klarinetknjige.wordpress.com/literatura/koncertino/koncertino/ '''''Кончертино за кларинет и клавир,''''' 1998. године]<ref>[http://klarinetknjige.wordpress.com/o-autorima/radivoj-lazic/ Радивој Лазић], [http://klarinetknjige.wordpress.com/literatura/koncertino/koncertino/ ''Кончертино g-moll за] [[кларинет]] [[оркестар|и оркестар'']]{{непоуздан извор}}</ref>]]
 
{{Listen| filename =Radivoj Lazic - Concertino G minor.ogg|title =Радивој Лазић - Властимир Перичић: ''Кончертино за кларинет и клавир''.| description = <small>''Звучни пример почетка композиције.</small>}}
Ред 6:
1. '''''Музичко дело'''''. Оно може бити: ''вокално'', ''вокално-инструментално'' и ''инструментално''. Особа која ствара композицију назива се [[композитор]]. Музички образовани композитори композиције бележе [[ноте|нотама]], из којих свирају [[muzičar|музичари]] [[извођач]]и.
 
Композиција може бити ''мала'' форма, као што је [[песма]], а може бити и ''сложена'' форма, као што су [[simfonija|симфонија]], [[кантата]], [[опера]] или [[ораторијум]].<ref>[http://klarinetknjige.wordpress.com/o-autorima/radivoj-lazic/ Радивој Лазић] - [[Властимир Перичић]], [http://klarinetknjige.wordpress.com/category/osnovi-teorije-muzike/ ''Основи теорије музике''], Приступљено 9. 4. 2013.{{непоуздан извор}}</ref>
 
Постоје [[српска народна музика|''народне'']], [[забавна музика|''забавне'']], ''[[џез]]'' и [[Класична музика|''класичне'']] композиције. Зависно од намене и броја [[извођач]]а, оне се деле на:
Ред 15:
* ''Хорске композиције'' које су писане и аранжиране само за хор без пратње, зову се ''а капела'' ([[А капела|a cappella]]); док хорске композиције могу бити и уз пратњу неког инструмента или оркестра.
 
2. '''''Наука о компоновању'''''. Као предмет, предаје се и изучава у музичким школама и на факултетима, на одсеку за композицију. Ту настају музички образовани кадрови - [[композитор]]и.<ref>[http://klarinetknjige.wordpress.com/category/za-klarinet-komponovali/nasi-kompozitori/dejan-despic-nasi-kompozitori/ Дејан Деспић], ''композитор''.{{непоуздан извор}}</ref>
 
== Референце ==