Михаило VIII Палеолог — разлика између измена

Успон Никејског царства запретио је [[Епирска деспотовина|Епирској деспотовини]] и латинској [[Кнежевина Ахаја|Ахајској кнежевини]]. Када су Никејци организовали поход на Тесалију 1259. године, кнез [[Гијом II Вилардуен]] и деспот Михајло -{II}- су покушали да јој се супротставе у Пелагонији. Међутим, међу савезницима је владала неслога, Епирци су побегли ноћ пред битку, док је Гијом тешко поражен и заробљен. Како би се откупио морао је да положи вазалну заклетву никејским царевима и одрекне се неколико важних тврђава попут Тебе и [[Мистра|Мистре]]. Победа над балканским ривалима за византијско наслеђе омогућила је Михајлу да преотме Цариград од латинског цара Балдуина -{II}-. Византијска војска под командом Алексија Стратегопула је [[25. јул]]а [[1261]]. године и ослободила [[Константинопољ|Цариград]] који је био у франачким рукама још од [[Четврти крсташки рат|Четвртог крсташког похода]] и [[пад Цариграда (1204)|пада Цариграда 1204. године]]. Михајло -{VIII}-, у то време још увек савладар младог [[Јован IV Ласкарис|Јована -{IV}- Дуке Ласкариса]], је 15. августа свечано ушао у ослобођени Цариград и крунисао младог [[Андроник II Палеолог|Андроника -{II}-]] за свог савладара. Након тога злосрећни Јован IV је уклоњен тако што је ослепљен и стављен под кућни притвор.

[[Датотека:Balkan and Byzantium in 1265-SR (Serbian).svg|мини|десно|275п|Византија 1265.]]

Када је ушао у Цариград Михајло је поново успоставио византијске обичаје и церемоније, а саборна црква [[Аја Софија|Пресвете Мудрости]] је ритуално очишћена пошто су у њој од 1204. вршени латински црквени обреди. Михајло се трудио да насели Цариград и обновио оштећене или уништене цркве, манастире и јавне зграде. Био је свестан опасности да се латински Запад поново уједини против њега и поново успостави латинску власт у Цариграду. Посебна опасност су били [[Карло I Анжујски]], папа и [[Венеција|Млечани]].