Свјатослав II Јарославич — разлика између измена

{{сређивањечишћење|разлог=Додавање викивеавикивеза, пребацивање у перфекат|датум=}}

'''Свјатослав II Јарославич''' (1027 - 27. децембар 1076) био је [[Списак великих кнежева Кијева|велики кнез Кијева]] од 1073. до 1076. године.

Јарослав умире 20. фебруара 1054. године. Тројица његових синова, Свјатослав, Изјаслав и Всеволод, заједнички су владали Кијевском Русијом. Браћа су блиско сарађивала наредних година. Године 1059. ослободили су свога стрица [[Судислав]]а кога је Јарослав послао у тамницу око 1035. године. Следеће године су покренули заједнички поход против Огуза. [[Oguzi|Огузи]] су се повукли без отпора. Исте године, далеки рођак тријумвира, [[Всеслав од Полоцка]] напада [[Псков]]. Удружене снаге тројице браће заробиле су га на састанку у [[Орша|Орши]] почетком јуна 1066. године.

Две године касније Русију је погодио напад Кумана. [[Кумани]] су поразили војску кнежева код реке Алме. Свјатослав се повукао у Чернигов како би прегруписао трупе. Потом се вратио на бојно поље и поразио Кумане код града [[Сновск]]а 1. новембра. Истовремено, грађани Кијева свргли су Свјатославовог брата Изјаслава и протерали га из града. Свјатослав је послао свога сина [[Глеб Свјатославич|Глеба]] да преузме власт у Новгороду. Изјаслав се вратио са појачањем састављеним од Пољака. Свјатослав и Всеволод били су спремни на договор. Изјаслав није допустио [[Пољаци]]ма да уђу у град, али су многи његови противници заклани или осакаћени. Изјаслав је намеравао казнити и [[Антоније Печерски|Антонија Печерског]], оснивача [[Кијевско-печерска лавра|Кијевско-печерске лавре]], који је помагао његове противнике, али су га Свјатослав и Всеволод склонили у Чернигов.

Након склапања договора између браће, тријумвират је обновљен. Браћа су заједно посетила [[Вишгород]] где су се налазиле мошти њихових светих стрићева - [[Борис и Глеб|Бориса и Глеба]] (1072. године). Већина историчара се слажу да су браћа проширила законик њиховог оца. Тачан датум, међутим, није познат.

Тријумвират није био дугог века. Повест минулих лета пише да је између браће избио сукоб те да су се Свјатослав и Всеволод ујединили против Изјаслава и 22. марта 1073. године га протерале из Кијева. Хроничар је кривицу свалио на Свјатослава за кога казује да је био главни покретач протеривања. [[Теодосије Печерски]] критиковао је Свјатослава због узурпације престола. Међутим, непосредно пред смрт (1074. године), Печерски и Свјатослав су се измирили и кнез је подржао оснивање цркве посвећене Богородици у Кијеву.

Свјатославова владавина била је кратка и једнолична. Његов брат Изјаслав побегао је у Пољску одакле га је [[Болеслав II Смели|Болеслав II]], Свјатославов сестрић, избацио. Потом је помоћ потражио од светоримског цара [[Хајнрих IV, цар Светог римског царства|Хенрика IV]]. Године 1077. Свјатослав је послао Болеславу војну помоћ за његову борбу против Чеха.

Свјатослав се женио два пута. Прва жена звала се Цецилија. Удала се за Свјатослава између 1043. и 1047. године. Портрет Свјатослава и његове породице из 1073. године приказује да је имао петорицу синова од којих су четворица били одрасли. Прва ћерка Свјатослава и Цецилије звала се [[Вишеслава Кијевска|Вишеслава]]. Најстарији син звао се [[Глеб Свјатославич|Глеб]] и касније ће постати владар [[Тмуторакан]]а и [[Велики Новгород|Новгорода]]. Други син звао се [[Олег I од Чернигова|Олег I]]. Касније ће постати принц од Чернигова. Трећи син, [[Давид Свјатославич]], родио се око 1051. године.

Друга Свјатославова жена звала се Ода. Свјатослав ју је оженио око 1065. године. Родила му је сина Јарослава који ће касније постати принц Чернигова. Након Свјатославове смрти, Ода и њен син склонили су се у Свето римско царство чији је цар, [[Хајнрих III, цар Светог римског царства|Хенрик III]], био Один рођак.