Јован Хаџић — разлика између измена

Рођен је у [[Сомбор]]у на Малу Госпојину<ref>"Српски сион", Карловци 1899. године</ref> 1799. године, и потиче из најбогатијег слоја српског грађанства у Угарској.

У [[Пешта|Пешти]] уписује филозофију, али након три године студирања он одустаје и започиње студије права. Још током студирања филозофије интересовао се за антику и [[античка Грчка|старогрчки језик]], а на правном факултету се истакао као један од најбољих студената римског права. Ова чињеница умногоме објашњава упливе изворног римског права у Србијански грађански законик. У то време Хаџић почиње и са писањем поезије под псеудонимом '''Милош Светић'''. Године 1822. наставља своје школовање у Бечу где се упознаје са аустријским правом. Студије завршава 1824. године. Током свог боравка у Бечу имао је прилике да упозна многе велике личности тог времена које ће имати непосредног утицаја на његов даљи рад тј. формирање његовог правног начина размишљања. Звање доктора свих права стиче 1826. године<ref>"Нова искра", Београд 1899. године</ref>, анастањује се у Новом Саду где је 1834. године постављен је за сенатораварошког у Новом Садусенатора. У Србију стиже 1837. године, где је као један од водећих правника био је истакнута личност јавног живота, учесник у политичким борбама и противник [[Милош Обреновић|кнеза Милоша]]. У Новом Саду га 1847. године бирају за посланика за Угарски сабор у Пожуну. ЈављаДвапут сеје позиван 1848. године за министарског саветника у Министарству правде у Пешти. каоНакон министарскиреволуције, саветникморао исе примити организације судства у Српском Војводству. После подношења оставке 1850. године, постаје председник Обласног суда у Новом Саду до 1854. године, када је пензионисан.<ref>Српски сион", Карловци 1899. године</ref> Био је 19 година бесплатни управитељ и до смрти патрон Велике српске гимназије у Новом Саду.