Протестантска реформација — разлика између измена

Током већег дела друге половине 16. века Француска је у стању анархије јер је раздиру верски ратови (1562-1598). Француском политичком сценом током тридесет година (1559-1589) доминира [[Катарина Медичи]]. После [[споразум у Като Камбрезију|1559]]. године власт и у Француској и у Енглеској је у рукама жена и деце. Дисциплина и оданост владару слабе. Подстичу се верски немири и борбе за власт. Криза у Француској избија због брзог ширења калвинизма. [[Хугеноти]] (француски протестанти) већ 1562. године имају 2000 цркава. Стање у католичкој цркви после потписивања конкордата 1516. године олакшава брзо ширење калвинизма. [[Болоњски конкордат|Болоњским конкордатом]] [[Франсоа I Валоа|Франсоа]] је добио право да, уз пристанак папе, поставља највише црквене великодостојнике. Калвинисти су и значајна политичка снага. Они 1559. године одржавају у Француској први синод иако је Женева центар покрета. Након ступања на престо [[Шарл IX Валоа|Шарла IX]] (1560-1574), хугеноти слободно исповедају своју веру. Католички свештеници широм Француске се протерују. Три породице се у периоду анархије боре за превласт. Породица Гиз, изузетно богата, утицајна је на двору и у цркви. Монморанси, везани својим функцијама за двор, дали су Ана, конетабла Француске. Ан остаје веран католичанству[[католицизму]]. Анов синовац, [[Гаспар II де Колињи|Гаспар де Колињи]], будући је предводник хугенота. Трећа породица су Бурбони. Син [[Анри II Валоа|Анрија II]], [[Франсоа II Валоа|Франсоа II]], умро је након годину дана владавине (1559-1560). Наследио га је десетогодишњи брат [[Шарл IX Валоа|Шарл]]. Катарина Медичи држи сву власт. Шарл умире 1574. године, а наслеђује га брат [[Анри III Валоа|Анри III]] (1574-1589). Ни он нема способности да у тешким условима влада земљом.

Пораз [[Шпанска армада|Шпанске армаде]] (1588) убрзао је догађаје и у Француској. Долази до спољне интервенције која је краљу Анрију дала снагу да се суочи са противницима. Убиство војводе од Гиза доводи до побуне у Паризу и провинцијама. На челу побуне је [[Шарл Мајен|Мајен]], војводин брат. Суочен са побуном, краљ склапа споразум са Анријем Наварским и прихвата га за наследника. Јула 1589. године снаге Анрија Наварског опседају побуњени Париз. У паници, један фанатик убија краља Анрија. На самртној постељи краљ је потврдио своју одлуку о наслеђу под условом да Наварски пређе у католичанство[[католицизам]]. Тиме је Анри Наварски, сада Анри IV, одбио од себе хугеноте. Против њега је био и шпански краљ Филип (који на Француску шаље снаге 1589) и папа, као и већина Француза. Анри Наварски је на састанку [[Скупштина сталежа|Сталежа]] 1593. године прешао у католичанствокатолицизам што уклања отпор у земљи. Следеће године крунисан је за краља у Шартру, а марта исте године улази у Париз. Не свети се противницима те је читава земља уз њега када је 1595. године објавио рат Шпанији.

Већина становништва Пољске у првој половини 16. века је католичка, а на југу и истоку су и православци. Уједињење католика и православаца постигнуто је 1596. године када православна црква прихвата власт и учење Ватикана, а задржава православно богослужење. Протестанти чине мањину. Лутеранство продире у Пољску преко Риге. Покушај [[Сигисмунд II Август|Сигисмунда II Августа]] (1548-1572) да се обрачуна са протестантима не успева. [[Сејм Државне заједнице Пољске и Литваније|Сејм]] се налази у рукама протестантеске шљахте те настоји да измени закон херезе 1552. године што доводи до немира. Смирује их краљ који, заједно са сејмом, прихвата верску слободу протестантизма. Реформација се постепено учвршћује и у Пољској. Долазак језуита 1566. године доводи до преокрета. Крајем века у Пољској је дванаест [[исусовци|језуитских]] школа. Средином 17. века католичанствокатолицизам враћа свој утицај.

Од 1608. године постоје два савеза: [[Протестантска унија]] и [[Католичка лига (Немачка)|Католичка лига]]. Изборни кнез Палатината, [[Фридрих V Палатински|Фридрих]], је на челу првог, а [[Максимилијан I Баварски|Максимилијан Баварски]] (иначе противник [[Хабзбурзи|Хабзбурговаца]]) на челу другог. Фридрих је иначе малих способности и само је оруђе у рукама [[Кристијан I од Анхалта|Кристијана из Анхалта]]. Фридриховом позиву у помоћ одазивају се [[Карло Емануел I|Карло Емануел]] (савојски војвода) и [[Габор Бетлен|Бетлен Габор]] (ердељски војвода). [[Матија, цар Светог римског царства|Матија]] умире 1619. године те се побуна шири. Тури постиже мање успехе. Изборници 1619. године бирају Фердинанда једногласно за цара. Фердинанд убрзо сазнаје за одлуку Чеха да прихвате Фридриха за краља. Рат је неизбежан. Шпанија је на страни новог цара, а убрзо му се придружује и Максимилијан Баварски, изборник Саксоније и [[папа Павле V]]. Фридрих се 1619. године свечано крунише за краља Чешке. Максимилијанове и Фердинандове трупе наносе Чесима пораз у [[Битка на Белој гори|бици на Белој Гори]] (1620). Фридрих губи чешку круну и своје земље у Немачкој. Вође побуне кажњене су смрћу, протестанти су протерани, а непријатељске трупе пљачкају Праг. Језуити се уводе у све видове живота, а црква добија велике поседе. Тријумф противреформације је потпун. Рат се, међутим, тиме не завршава због појаве приватних војски. Једна од првих војски је она [[Ернст фон Мансфелд|Ернеста фон Мансфелда]], а једна од најмоћнијих је војска [[Албрехт Валенштајн|Албрехта Валенштајна]]. Валенштајн је један од најспособнијих војсковођа свог времена. Са протестантизма је прешао у католичанствокатолицизам. Одан је Царству и ради на учвршћењу царске власти.

Након потпуне победе католичанствакатолицизма у Чешкој, ратиште се преноси у северну Немачку. Предводник протестаната сада је дански краљ [[Кристијан IV Дански|Кристијан IV]] (1588-1648) који је 1625. године оспорио Фердинандова права у Немачкој. Као војвода Холштајна, Кристијан улази у рат како би заштитио протестанте у северној Немачкој. Очекује помоћ Енглеске, Француске, Низоземске и Шведске. Стварне помоћи нема. Енглези шаљу мањи одред најамника, Низоземска новац, а Шведска одбија да помогне. Цар је за надокнаду за ратовање против Кристијана Валенштајну предао Мекленбург. Заједно са Тилијем, Валенштајн наноси Кристијану тежак пораз [[битка код Лутера|код Лутера]] 1626. године. Наредне године данске снаге потпуно су поражене. Валенштајнова војска 1629. године упада у Данску због чега је Кристијан приморан на склапање мира у Либеку којим се обавезује да се не меша у послове Немачке.

Победа над Данском навела је Фердинанда да покуша да заведе апсолутистичку и католичку монархију, односно да врати стање пре Аугзбуршког мира 1555. године. [[Едикт о реституцији|Едиктом о реституцији]] он проглашава све промене од 1552. године неважећим. Католицима се мора вратити имена, а сви који се налазе под влашћу католика морају променити веру у католичанствокатолицизам или напустити земљу. Грађани Аугзбурга предају се царским снагама без отпора, а њих око 8000 бежи из града. Едикт је само ојачао снагу протестаната. Фердинанд је 1630. године сазвао сабор у Регенсбургу са циљем да изборне кнежеве убеди да за наследника престола прихвате његовог сина. Изборници траже уклањање Валенштајна кога подржава шпански двор. Фердинанд пристаје. Ришеље подржава снажење немачких кнежева односно слабљење Царства. Француска већ дуго времена подржава идеје о шведској интервенцији у рату. Шведска и Француска 1631. године решавају међусобна питања, а [[Арман Жан ди Плеси де Ришеље|Ришеље]] се обавезује да [[Густаф II Адолф Шведски|Густаву Адолфу]] пружи финансијску помоћ, док се шведски краљ обавезује да неће угрожавати католичанствокатолицизам.