Шпигел — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
clean up
Ред 1:
{{bi}}
{{sređivanjeчишћење|разлог=унутрашње везе}}
[[Датотека:Logo-der spiegel.svg|мини|Лого]]
[[Датотека:Hamburg Der Spiegel Verlagshaus 01 KMJ.jpg|thumb|Главна зграда Шпигла у [[Хамбург]]у.]]
'''Шпигел''' ({{јез-де|Der Spiegel}}) су немачке новине чија се издавачка кућа налази у [[Хамбург]]у. Продаје се широм света. Продато је укупно 843.805 примерака, тј. 20,2 одсто мање од [[1998|1998.]]. године. Због свог утицаја на формирање јавног мњења, често га сматрају водећим медијем.{{чињеница|date=03. 2016.}} Шпигел као и његов оснивач [[Rudolf Augstein|Рудолф Аугштајн]] заузимају битну улогу у историји немачких медија. Часопис је основан [[1947|1947.]]. године. Током времена се показао значајним у борби за слободу медија кроз разоткривање разних политичких афера. Шпигел сарађује са Шпигел-Онлајн која такође припада издавачкој кући Шпигел, али су у уредничком и предузетничком смислу одвојене.
 
== Историја ==
Још пре [[Први светски рат|Првог светског рата]] Лион Фeuхтвангер, из Минхена, издао је часопис под називом Шпигел. Поменути је у [[новембру 1908.]] спојен са Зигрид Јакобсоновим позориштем, док са данашњим Њуз ''магазином'' Шпигел није у никаквој вези. Након Другог светског рата, прво издање часописа Шпигел издато је у суботу [[4. јануар]]а [[1947.]] године у граду Хановер. Под насловом ''Ове седмице'' се већ у новембру [[1946|1946.]]. године појавио претеча који је био под утицајем америчких и британских магазина и у почетку под поткровитељством британске војне управе. Три одговорна медијска официра били су Џон Сеимор Шалонер, Хенри Ормонд и Хери Бохрер, ​​последњи као главни уредник. Седмим издањем је часопис предат у немачке руке. Рудолф Аугштајн који је водио немачки реферат код ''Ове седмице'', добио је издавачку дозволу и преузео часопис. Променио је назив у ''Шпигел'' и постао његов издавач и главни уредник. У јануару [[1947|1947.]]. године је објављено прво издање које је настало у Хановеру. Достигло је тираж од 15 000 примерака због ограничавања потрошње папира која су одредили Британци. [[1949|1949.]]. године је редакција одредила статут новине:
''" Све обрађене и забележене информације, вести и чињенице у Спиегел-у морају бити усклађене. Свака информација и чињеница треба бити пажљиво и тачно проверена. "''
Испуњењу наведних циљева и тежњи служи Шпигел-архива, која је постала позната ван оквира Немачке и са запослених 80 радника важи као највећи светски документациони и истраживачки одел у новинарству.
 
== 50-е године ==
[[1950|1950.]]. Шпигел је открио да су чланови [[Бундестаг]]а, при избору главног града, били потплаћени да гласају за [[Бон]]. У том спору је Рудолф Аугштајн био позван као сведок, међутим није одао изворе информацији те се бранио ћутањем због поверљивости података. [[1952|1952.]]. године наступа Шмајзер-афера. Ханс Конрад Шмајзер био је бивши агент француске тајне службе. Он је тврдио да су канцелар [[Конрад Аденауер]], директор министарства Бланкенхорн и генерал Рајфешајд радили за француску тајну службу и да су давали тајне информације француском агенту. 1958. године у Шпигел-у почела је дебата о доношењу закона у хитним ситуацијама, из којих су ([[1960., 1963, 1965.]]) састављени законски списи министра унутрашњих послова Герарда Шродера.
 
Још у самом почетку свог рада је Шпигел достигао велики значај. Број штампања новина је екстремно порастао: [[1961|1961.]]. године је износио 437.000 примерака. Са економским успехом стекли су и већи публицитет као и полички утицај.
 
== Шпигел-афера ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Шпигел