Ђурађ I Балшић — разлика између измена

Заједно са браћом ([[Страцимир Балшић|Страцимиром]] и [[Балша II Балшић|Балшом]]) и оцем ([[Балша I|Балшом]]) проширио је власт своје породице на [[Скадар]] ([[1360]]) и предео између [[Скадарско језеро|Скадарског језера]] и [[Јадранско море|Јадранског мора]], а највероватније и на град [[Бар (Црна Гора)|Бар]]<ref name="СД">{{АВРЉ-СД}}</ref>. Они су [[1361]]. године постали почасни [[Дубровачка република|дубровачки]] грађани, а наредне године и [[Млетачка република|млетачки]]. Током рата између Србије ([[Vojislav Vojinović|Војислава Војиновића]]) и Дубровника (1361—1362), Балшићи су стали на страну Дубровчана. Већ [[1363]]. године отпочели су сукоби на југу њихових поседа, против кнеза [[Карло Топија|Карла Топије]]. Током њих, Ђурађ је у [[пролеће]] [[1364]]. године заробљен<ref name="СД" />, а пуштен је, уз откуп, након склапања мира [[1366]]. године, уз посредовање Дубровчана. Ђурађ се [[1369]]. године, заједно са браћом, обавезао да ће прећи у [[католицизам|католичанство]], у покушају да уз подршку [[ПапаКатоличка црква|Папствапапства]] ојачају и прошире своју државу.

Након склапања мира са Карлом Топијом Балшићи опседају Котор. Опсада је трајала четири године и превазилазила је одбрамбену моћ Котора. Рат је паралисао привредни живот града. Нагло је нарушена равнотежа између Дубровника и Котора. Међутим, Которани се нису предавали што је и разумљиво. Док је било јаке централне власти, Бар је плаћао српском владару порез од 100 перпера. Ђурађ је присилио Бар да му плаћа 2000 перпера. Слична судбина чекала је и Котор, а велики део трговачког профита прешао би у руке Балшића. Которани се стога нису предавали. Показали су дипломатску вештину достојну Дубровника. Интервенисао је чак и папа Урбан V који на неколико адреса шаље позив у помоћ. Балшићи су приликом опсаде Котора прешли у католичанствокатолицизам како би умањили ефикасност которске дипломатске мисије у Риму и придобили истовремено арбанашко племство окупљено око Карла Топије. Млечани такође посредују у склапању мира. Око Млетачке и Балшића дошло је до сукоба јер је Ђурађ желео да изгради флоту са чиме се Млечани нису слагали. И поред тога, Ђурађ је градио и оружао флоту у Будви, Улцињу и Бару. Млечани су се ограничили само на претње овим градовима. До мира је дошло на пролеће 1370. године. Услед недостатка извора, тешко је реконструисати даљи ток догађаја. Зна се да је након опсаде, током 1370. или почетком следеће године, Котор признао врховну власт угарског краља Лајоша. Изгледа да су га Балшићи, користећи се тренутном слабошћу [[Никола Алтомановић|Николе Алтомановића]], поново угрозили те је град, исцрпљен десетогодишњим ратовањем, прихватио туђинску власт. У склапању споразума посредовали су Дубровчани, а могуће и сам Никола Алтомановић који је био у добрим односима са мачванским баном [[Никола Горјански Старији|Николом Горјанским]]. Котор је од 1370. године од стране српског цара третиран исто као Дубровник. Изгубио је повластице које је имао у [[Српско царство|Царству]]. Био је то крај његовог привредног успона. Урош није могао да га брани од Балшића иако је 1369. године покушао да Млечане придобије да флотом помогну разбијање опсаде<ref>{{harvnb|Михаљчић|1989|pp=152-4}}</ref>{{sfn|ИСН|1999|p=590}}.