Гасаниди — разлика између измена

[[Датотека:NE 565ad.jpg|thumb|right|300px|Блиски Исток 565. године н.е, са приказом Гасанида и њихових суседа.]]

Гассаниди су се борили уз Византијско царство против [[Иран|персијских]] [[Сасаниди|Сасанида]] и [[Арапи|арапских]] [[Лахмиди|Лахмида]].<ref name="веза4" /> Земље Гасанида су такође стално деловале као [[тампон зона]], штитећи византијске земље од упада од стране [[Бедуини|бедуинских]] племена. Међу њиховим арапским савезницима били су [[Бану Џудам]] и [[Бану Амела]].

 

[[Источно римско царство]] је било највише усредсређено на исток и дуги ратови са Персијанцима су увек били њихова највећа брига. Гасаниди су одржавали своју владавину као чувари трговачких путева, управљали су племенима [[Лахмиди|Лахмида]] и били извор трупа за царску војску. Гасанидски краљ [[Ел Харит ибн Џабала]] (владао је 529-569) подржао је Византију против [[Сасанидско царство|Сасанидске]] [[Персијско царство|Персије]] и због тога је 529. године од цара Јустинијана I добио " достојанство краља", највише царско звање које је икада додељено страном владару; такође и статус патриција.<ref>Byzantium & the Arabs in the Sixth Century, vol. 2, part 1, Irfan Shahîd (1995). стр. 51</ref><ref>Byzantium & the Arabs in the Sixth Century, vol. 2, part 1, Irfan Shahîd (1995). стр. 51-104</ref> Поред тога, Ел Харит ибн Џабала је добио владавину над свим арапским савезницима Византијског царства.<ref>Byzantium & the Arabs in the Sixth Century, vol. 2, part 1, Irfan Shahîd, (1995). стр. 51</ref> Ел Харит је био Миафизитски хришћанин; помогао је оживљавању [[Сиријска православна црква|Сиријске Миафизитске (Јакобитске) цркве]] и подржао развој Миафизита, упркос томе што је то било сматрано [[Јерес|јеретичким]] у односу на [[Православље|православну]] Византију. Касније византијско неповерење и прогони таквих верских неправославних јереси срушили су његове наследнике, [[Ел Мундир II ибн ел Нуман|Ел Мундира]] (владао 569-582) и Нумана.

=== Џабала ибн ел Аихамово искушење са исламом ===

Постоје различита мишљења због чега се Џабала и његови следбеници нису прешли у ислам. Неке ставови потичу од генералне идеје да Гасаниди још увек нису били заинтересовани да се одрекну свог статуса као господара и племства [[Сирија|Сирије]]. У наставку је цитирана прича о повратку Џабале у земљу Византијску, како је рекао историчар Ел Баладури из 9. века.

 

Џабала ибн ел Аихам је стајао са Ансарима ([[Азд]]и Муслимани из Медине) рекавши: "Ви сте наша браћа и синови наших очева" и заклео се на ислам. Након доласка Омар ибн ел Хатаба у [[Сирија|Сирију]], 17. године (636. н.е), Џабала је имао спор са једном од Музаина (не-арапског каста) и избио му његово око. "Умар је наредио да буде кажњен, на шта је Џабала рекао:" Да ли је његово око као моје? Никада, од Алаха, нећу да останем у граду у којем сам ја под ауторитетом. " Онда се одметнуо и отишао у земљу Грка (византијанци). Џабалу који је био краљ Гасанида наследио је Ел Харит ибн аби Шимр (или Хемор).<ref>''The Origins of the Islamic State, being a translation from the Arabic of the Kitab Futuh al-Buldha of Ahmad ibn-Jabir al-Baladhuri'', trans. by P. K. Hitti and F. C. Murgotten, ''Studies in History, Economics and Public Law'', LXVIII (1916-1924), I, 208-209</ref></blockquote>