Свен III Дански — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Робот: промењено Категорија:Дански краљеви у Категорија:Краљеви Данске |
м Поправљене везе: Конрад III → Конрад III од Немачке |
||
Ред 27:
== Биографија ==
Свен је био ванбрачни син [[Ерик II Дански|Ерика II Данског]] и конкубине Тине. Средином тридесетих година 12. века путовао је са оцем у Данску где је учествовао у рату са краљем [[Нилс Дански|Нилсом]] за дански престо. Након смрти Ерика II (1137) на власт је дошао [[Ерик III Дански|Ерик III]]. Свен је послат код [[Конрад III од Немачке|Конрада III Немачког]]. Том приликом се спријатељио са Конрадовим нећаком [[Фридрих I Барбароса|Фридрихом]], каснијим светоримским царем.
Године 1146. Свен се вратио у Данску. Ерик је абдицирао исте године. Свен је проглашен за краља од стране магната на Селанду, док су [[Кнут V Дански|Кнута]] крунисали магнати на Јиланду. Кнут и Свен су наредних година ратовали око данског престола. Кнута је подржао надбискуп Ескил који касније прелази на страну Свена који му је доделио поседе у Сканији и Борнхолму. Свен је поразио Кнута и ограничио његову власт само на Јуланд. Следеће, 1147. године, Свен и Кнут су се удружили и заједно подржали [[Вендски крсташки рат]]. Након завршетка крсташког рата, грађански рат у Данској је настављен. Након неколико успешних битака, Свен је освојио Фин, делове Јиланда и поставио је [[Валдемар I Дански|Валдемара]] за војводу Шлезвига. Потом је заратио против [[Адолф II Холштајн|Адолфа II Холштајна]], Кнутове присталице. Кнут је протеран 1150. године, али је већ следеће поново ушао у Данску са немачком најамничком војском. Поново је одбијен је су и Кнут и Свен затражили помоћ од светоримског цара Конрада. Конрада је 1152. године наследио Фридрих Барбароса. Према споразуму у Мерсенбургу који је донет по налогу Барбаросе, одлучено је да је Свен главни дански краљ, а да Кнуту припада знатан део данске територије. Валдемару је остао Шлезвиг.
| |||