Лав Фока Старији — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 4:
== Биографија ==
Лав је био син [[Нићифор Фока Старији|Нићифора Фоке Старијег]], истакнутог византијског генерала из Јужне Италије. Припадао је истакнутој аристократској породици [[Фоке|Фока]]. Његов брат, [[Варда Фока Старији|Варда]], такође је био истакнути генерал, као и његови синови, [[Нићифор II Фока|Нићифор]] и [[Лав Фока Млађи|Лав]]. Нићифор је од 963. до 969. године био [[византијски цар]]<ref>{{harvnbsfn|Kazhdan|1991|ppp=1666}}</ref><ref>Guilland 1967, Tome I. стр. 439–440.</ref>. Мало се зна о Лавовим раним годинама. Постао је доместик схола након што се цар [[Лав VI Мудри|Лав Мудри]] (886-912) оженио његовом рођаком, сестром [[Константин Варварос|Константина Варвароса]]<ref>Guilland 1967, Tome I. стр. 181, 205, 440.</ref>. Иако лично храбар, Лав не постиже велике успехе [[Византијско-арапски ратови|против]] Арабљана на истоку. [[Стивен Рансиман]] приписује Лавов успон у хијерархији његовом аристократском пореклу, а не личним особинама{{sfn|Runciman|1988|p=54}}.
 
Лав је поново забележен као доместик схола током регентства царице [[Зоја Карбонопсина|Зоје]] (913-919). Носио је и титулу магистра. Лав је 917. године стављен на чело византијске војске која се требала супротставити [[Прво бугарско царство|Бугарима]] под [[Симеон I|Симеоном]]. План је подразумевао двоструки напад, један са југа од стране војске којом је командовао Лав Фока, и један са севера од стране [[Печенези|Печенега]] који су требали превести преко Дунава византијске војнике под [[Роман I Лакапин|Романом Лакапином]]. Лакапин се, међутим, посвађао са вођом Печенега. Битка између Византинаца и Бугара вођена је [[Битка код Анхијала (917)|код места Анхијала]] августа 917. године. Царска војска под Лавом Фоком готово у потпуности је уништена. Сам Лав једва се спасао. Покушао је да се са сакупљеним трупама поново супротстави Симеону који се упутио ка самом Цариграду, али је поново [[Битка код Катасиртаија|поражен код Катасиртаија]]<ref>{{harvnb|Runciman|1988|pp=54–56, 85}}</ref><ref>Treadgold (1997). стр. 474–475; Guilland 1967, Tome I. стр. 440.</ref>.