Прво бугарско царство — разлика између измена

| Званични_језици = [[Прабугарски језик|прабугарски]], [[Средњовековни грчки језик|средњовековни грчки]] <small>(681–893)</small>{{sfn|Fletcher|1999|p=383}}<ref>{{cite book|title=A history of the Greek language: from its origins to the present, |author=Francisco Rodríguez Adrados, |publisher=BRILL. {{page|year=2005|isbn=978-90-04-12835-4|pages=265}} pp=265</ref>{{sfn|Louth|2007|p=180}}{{sfn|Fine|1991|p=106}}{{sfn|Curta|Kovalev|2008|pp=350–351}}, [[Старословенски језик|старословенски]] <small>(од 893)</small>

У време позног [[Римско царство|Римског царства]], територија данашње Бугарске била је подељена у неколико провинција: [[Доња Скитија]], [[Мезија]] (Доња и Горња), [[Тракија (провинција)|Тракија]], [[Македонија (провинција)|Македонија]], [[Дакија]], [[Дарданија (римска провинција)|Дарданија]]. Ова територија била је насељена романизованим [[Гети]]ма и хеленизованим [[Трачани]]ма. Неколико узастопних таласа словенских миграција током 6. и почетком 7. века доводе скоро до потпуне словенизације ове области. [[Прабугари]] су се на ове просторе доселили из [[Западни туркијски каганат|Западног туркијског каганата]]. Између 630. и 635. године је кан [[Кубрат]] успео да уједини главна прабугарска племена стварајући моћну конфедерацију, у науци познатој под називом [[Стара Велика Бугарска]].<ref>Zimonyi Istvan: "History of the Turkic speaking peoples in Europe before the Ottomans". (Uppsala University: Institute of Linguistics and Philology)</ref> Под налетом [[Хазари|Хазара]], конфедерација се распала 668. године{{sfn|Curta|Kovalev|2008|p=351}}. Следећих дванаест година Прабугари нису били уједињени. Кан [[Аспарух]] је, након победе на Византијом [[Битка код Онгала|код Онгала]] (680), формирао Прво бугарско царство. Следеће године ју је Византија признала као независну државу{{sfn|Crampton|2005|pp=8–9}}<ref>{{cite book|title=The New Cambridge Medieval History: Volume 1, c. 500 — c. 700, |author=Paul Fouracre, |pubblisher=Cambridge University Press. {{page|year=2005|isbn=978-0-521-36291-7||pages=301}}</ref><ref>Мутафчиев, П. Гюзелев. В, История на българския народ 681-1323. Българска Академия на науките. (1986). стр. 106-108</ref>