Гасаниди — разлика између измена

Усмена традиција сматра да су Гасаниди дошли из града [[Мариб]]а у Јужној Арабији и околних вароши и градова, у данашњем [[Јемен]]у.<ref name="веза5">{{Cite book|last=Hoberman|first=Barry|title=The King of Ghassan|url=http://www.saudiaramcoworld.com/issue/198302/the.king.of.ghassan.htm}}</ref> Традиција сматра да је њихов егзодус из овог подручја првенствено изведен због уништења [[Брана Мариб|бране Мариб]], прича о која је детаљно описана у истоименом 34. поглављу [[Куран]]а.<ref>name=Quran 34:15-16>http://quran.com/34</ref> [[Арапи|Арапска]] [[пословица]] "Расули су се као људи из [[Сабејско краљевство|Сабе]]" односи се на тај историјски егзодус. Миграција је такође наступила у различитим таласима, још један значајан талас покренут је прогоном хришћанских Арапа од стране Ду Нуваса<ref>[http://www.jewishencyclopedia.com/articles/5159-dhu-nuwas-zur-ah-yusuf-ibn-tuban-as-ad-abi-karib DHU NUWAS, ZUR&#x27;AH YUSUF IBN TUBAN AS&#x27;AD ABI KARIB - JewishEncyclopedia.com<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref> и појаве масовних гробница у којима су живи спаљени многи од оних који нису успели на време да побегну – о истом догађају се рецитује и у курану и помиње се "Ашаб ел Ухдуд "(اصحاب الاخدود).<ref>[http://www.richardwilding.com/portfolio-item/najran-and-al-ukhdud/ Najran and Al-Ukhdud - Richard Wilding<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref> Датум миграције према Леванту је нејасан, али се верује да су стигли у регију Сирије између 250-300 н.е. и у каснијим таласима миграција око 400 године.<ref name="веза5" /> Њихово најраније појављивање у евиденцији датира из 473. године, када је њихов поглавуца Аморкесос потписао споразум са Источном римском царством, којим им је признат статус [[Федерати|федерата]] који контролишу делове Палестине. Он је у то време очигледно прихватио [[Халкидонско хришћанство|халкидонско]] (православно) хришћанство. До 510. године Гасаниди више нису били [[Монофизитство|монофизити]], већ су били [[Халкидонско хришћанство|Халкидонски]](православни) хришћани.<ref>Irfan Shahid, 1989, ''Byzantium and the Arabs in the Fifth Century''.</ref> Они су постали водеће племе међу арапским федератима, као што су [[Бану Амела]] и [[Бану Џудам]].

Гасаниди су достигли свој врхунац под Ел Харитом V и Ел Мундиром III. Обојица су били војно успешни као савезници Византијаца, нарочито против својих непријатеља Ламида, и осигурали су јужно крило Византије и њене политичке и трговачке интересе у самој Арабији. Са друге стране, Гасаниди су остали фанатично посвећени монофизитизму, што је довело до њиховог раскида са Византијом Мундировом пропашћу која се завршила његовим изгнанством из Византије, што је након 586. године било праћено распуштањем Гасанидске федерације.<ref>{{harvnb|Ball|2000|pp=102–103}}; {{harvnb|Shahîd|1991|pp=1020–1021}}</ref> Покровитељство Гасанида према монофизитској сиријској цркви било је пресудно за њен опстанак и оживљавање, па чак и њено ширење, мисионарским активностима, на југу у Арабији. Према историчару [[Ворик Бол|Варвику Болу]], Гасанидсова протежирање једноставније и строжије монотеистичке форме хришћанства у посебно арапском контексту може се рећи да је наслутило [[ислам]].<ref>{{harvnb|Ball|2000|p=105}}</ref><ref name=automatski generisano1>{{harvnb|Shahîd|1991|p=1021}}</ref> Гасанидска владавина је такође довела до периода значајног просперитета за Арапе на источним ободима Сирије, што је потврђено ширењем [[Урбанизација|урбанизације]] и покровитељством над неколико цркава, манастира и других грађевина. Преживели описи Гасанидских дворова дају слику луксуза и активног културног живота, са покровитељством над уметношћу, музиком и посебно поезијом на арапском језику. Према речима Бола, "Гасанидски дворови су били најважнији центри за арапску поезију пре уздизања [[Калифат|халифатских]] дворова под исламом", а њихова дворска култура, укључујући и њихову склоност ка пустињским палатама, попут [[Каср ибн Вардан]], дала је модел за [[Омејадски калифат]] и његов двор.<ref>{{harvnb|Ball|2000|pp=103–105}}</ref><ref>{{harvnb|Shahîd|1991|p name=1021}}<automatski generisano1 /ref>