Самуилово царство — разлика између измена

'''Самуилово''' (понекад<ref name="ODB">{{citeCite book|editor1editor-last=Kazhdan|editor1editor-first=Alexander P.|editor1editor-link=Александар Каждан|title=The Oxford dictionary of Byzantium|year=1991|publisher=Oxford Univ. Press|location=New York [u.a.]|isbn=978-0-19-504652-6|pages=}}</ref> ''Македонско'', ''Западнобугарско'' или ''Бугарско'') '''царство''', је држава која је настала из '''устанка комитопула''' ([[син]]ова [[Комита Никола|комите/кнеза Николе]]) првог, у низу од три, [[словенски устанци против Византије|словенска устанка против Византије у X и XI веку]]. Свој врхунац достигла је за време владавине [[Самуило (цар)|цара Самуила]]. После [[Битка на Беласици|пораза на Беласици]] и Самуилове смрти ([[1014]]), његов [[српски сроднички односи|синовац]] [[Јован Владислав]] је [[Убиство|убиствима]] уже Самуилове породице преузео власт. [[Византијско царство|Византија]] је након тога успела да победи устанике и да након Владиславове смрти приликом одбране [[Драч]]а ([[1018]].) победнички уђе у [[Охрид]] и сруши Самуилово царство тј. угуши ''устанак Комитопула''. Државне традиције Самуиловог царства су се још два пута дизале из пепела:

[[Византијско царство|Византинци]] су након освајања [[Прво бугарско царство|бугарског царства]], [[971]]. године, завели окрутну управу у [[Македонија (област)|Македонији]] због чега је [[976]]. године букнуо [[устанак]] против [[Византијско царство|Византије]]. На челу [[Устанак|устанка]] нашла су се четири [[син]]а војводе-комите Николе тзв. ''комитопули'': [[Давид Брсјачки|Давид]], [[Арон Брсјачки|Арон]], [[Мојсије Брсјачки|Мојсије]] и Самуило. Током побуне у борби су погинули Давид (убили су га [[Македонија (област)|македонски]] [[Власи (Балкан)|Власи]] на [[планина]]ма између [[Преспа|Преспе]] и [[Костур (град)|Костура]]) и Мојсије (приликом напада на [[Сер (град)|Сер]]), док су Арон и Самуило успели да протерају [[Византијско царство|Византинце]] из [[Македонија (област)|Македоније]]. Међу браћом је дошло до неслагања око наставка деловања јер је Арон био за постизање споразума са [[цар]]ем [[Василије II Бугароубица|Василијем II]], док је Самуило био за независност државе, које се окончало [[Арон Брсјачки|Ароновом]] смрћу по Самуиловој наредби. Подизање побуне чији је циљ било стварање словенског царства позивајући се на традиције ''првог бугарског царства'' привукла је [[979]]. године устанку некадашње бугарске принчеве [[Борис Петров|Бориса]] и [[Роман Петров|Романа]] који су живели у [[Константинопољ|Цариграду]]. Током пута Борис је убијен, јер су га [[Бугари]] због [[Грци|грчке]] одеће заменили за Византинца, међутим Роман је стигао до [[Видин]]а, али није наишао на одушевљење народа. Самуило му није предао власт иако је он на њу полагао право, тако да се Роман највероватније морао задовољити положајем намесника у [[Скопље|Скопљу]].

Самуило је кренуо да проширује своје земље користећи се унутрашњим сукобима у [[Византијско царство|Византији]] и њеном заузетошћу на другим странама, првенствено побунама у [[Мала Азија|Малој Азији]] ([[побуна Варде Склира]]). Већ [[979]]. године продире у [[Тесалија|Тесалију]] и неуспешно [[Опсада|опседа]] [[Лариса|Ларису]], међутим град већ [[983]]. године успева да заузме, преселивши тамошње [[Јужни Словени|Словене]] у [[Македонија (област)|Македонију]]. Ширење словенског устанка приморало је младог цара [[Василије II Бугароубица|Василија II]] да [[986]]. године крене на [[Софија|Софију]], која је тада била [[Исток|најисточнији]] Самуилов посед. Међутим, [[Византијско царство|Византинци]] нису отпочели опсаду града већ су задовољили блокадом коју су после три [[Седмица|недеље]] морали да подигну због недостатка хране и повуку се ка Цариграду. Током повлачења словенска војска их је, предвођена самим Самуилом, сачекала у кланцима [[Тројанова врата|Тројанових врата]] (''[[битка код Трајанових врата|битка код Тројанових врата]]'') и разбивши [[17. август|17.08.]] 986. године у потпуности [[Византијска војска|византијску војску]]. Последица овог пораза било је избијање [[грађанског рата]] у Византији који је паралисао сваки покушај да се устанак угуши. Василије је након три [[Година|године]] сукоба уз помоћ [[Руси|Руса]] успео да поврати контролу над Царством, али је за то време Самуило је направио поход на запад заузевши скоро све [[српске земље у раном средњем веку|српске земље]] ([[Дукља|Дукљу]], [[Травунија|Травунију]], [[Босна|Босну]], [[Рашка област|Рашку]]), да би [[989]]. године заузео [[Бер]] и [[Српчиште]] (''Србицу''). Приликом заузимања [[Дукља|Дукље]] заробљава [[Јован Владимир|Јована Владимира]], али га врло брзо враћа на [[дукља]]нски [[престо]] као [[муж]]а своје [[српски сроднички односи|ћерке]] [[Косара|Косаре]] и свог [[српски сроднички односи|зета]]. Већ наредне године Самуило осваја [[Епир (историјска покрајина)|Епир]] и [[Драчка тема|драчку тему]], припојивши својој држави и сам [[Драч]], који му је највероватније предао његов [[српски сроднички односи|таст]] и управник града [[Јован Хрисилије]].

Последњи неуспеси у борбама довели су до промене у Самуиловој тактици. Уместо доташњих офанзива, он је почео да утврђују је средиште своје државе Пелагонијску равницу и прилазе њој, спремајући се за одсудну одбрану. У [[Клисура|клисури]] [[Струмица (река)|Струмице]] коју творе [[Беласица]] и [[Огражден]] он је подигао јаку [[тврђава|утврду]] онемогућивши на тај начин прилаз [[Пелагонија|Пелагонији]] у шта се почетком [[1014]]. године уверио и сам [[Василије II Бугароубица|Василије II]] који је туда покушао да се пробије. Искусни Василије је тада наредио [[Нићифору Скифијасу]], [[Византијски стратег|стратегу]] [[Македонска тема|македонске теме]], да покуша да преко Беласице заобиђе Самуилове положаје, што је овај и учинио. Тако су се Самуилове трупе нашле између [[чекић]]а и наковња и [[29. јул|29.07.]] 1014. године [[византијска војска]], под командом [[Василије II Бугароубица|цара Василија II]] до ногу их је потукла у тзв. [[Битка на Беласици|''бици на Беласици'']]. Самуило је успео да се спасе и склони у [[Прилеп]], док је Василије неуспешно покушао да заузме [[Струмица|Струмицу]] која је одолела његовој [[Опсада|опсади]]. Заробљени на Беласици, њих око 15 000 (број је претјеран), је по [[цар]]евој наредби [[Слепило|ослепљено]], док је сваком стотом или хиљадитом остављено по једно [[око]] да би могао да води остале. Због ове суровости [[Василије II Бугароубица|цар Василије II]] је добио надимак ''Бугароубица''. Када је Самуило видео своју оковану и ослепљену [[Војска|војску]] умро је на месту од [[срчани удар|срчане капи]] [[6. октобра]] 1014. године.