Часлав Клонимировић — разлика између измена

нема резимеа измене
м (Разне исправке; козметичке измене)
| опис_грба =
}}
'''Часлав Клонимировић''' је био [[српски владари|српски владар]] који је, највероватније са титулом [[кнез]]а,{{efn|Константин Порфирогенит као титулу српских владара користи [[старогрчки језик|старогрчки]] термин ''[[архонт]]'', за који се сматра да у случају српских владара одговара титули кнеза.{{sfn|Ферјанчић|Максимовић|1959|p={{gde}}}} У ''„Летопису Попа Дукљанина“'' се наводи да је Часлав носио титулу [[краљ]]а, али историчари одбацују тај податак као измишљен.}} владао [[Кнежевина Србија (средњи век)|Србијом]] током друге четвртине [[10. век|X века]]. Он је последњи познати владар из династије [[властимировићи|Властимировића]], која је [[Насељавање Срба на Балканско полуострво|Србе довела на Балканско полуострво]]<ref name="ДАИ">{{КП-ДАИ|Део=[[:s:32. О Србима и земљи у којој сада станују|глава 32.]]}}</ref> и један од њених најзначајнијих представника{{efn|Историчари ([[Станоје Станојевић|Станојевић]], [[Тибор Живковић|Живковић]]) на основу тога да му је у ''„Летопису Попа Дукљанина“'' посвећено највише простора од свих раних владара сматрају да је Часлављева владавина оставила дубоког трага у српском народу, пошто се успомена на њу очувала до [[12. век|XII века]] када је Летопис писан, као и то да су тек успеси Немањића успели да потисну у заборав доба његове власти.}}. Током своје владавине, успео је да, уз подршку [[Византијско царство|Византије]], обнови српску државу коју су опустошили [[Бугари]] и претвори је у јаку државу која је могла да парира [[Прво бугарско царство|тадашњој Бугарској]]<ref name="ODB">{{Cite bookharvnb|editor-last=Kazhdan|editor-first=Alexander P.|editor-link=Александар Каждан|title=The Oxford dictionary of Byzantium|year=1991|publisher=Oxford Univ. Press|location=New York [u.a.]|isbn=978-0-19-504652-6|pagespp=}}</ref>, а сматра се да је погинуо у борбама против [[Мађари|Мађара]] на реци [[сава|Сави]]. Подаци о његовом животу познати су на основу дела византијског цара и његовог савременика [[Константин VII Порфирогенит|Константина Порфирогенита]] (913—959) ''„[[De administrando imperio|О управљању Царством]]“'', као и неких делова списа [[летопис попа Дукљанина|''„Летописа Попа Дукљанина“'']], за које се сматра да поседују већу аутентичност.
 
== Младост ==
* {{cite book|ref={{harvid|ВИНЈ III|2007}}|publisher=[[Византолошки институт САНУ]]|title=Византијски извори за историју народа Југославије III|type=фототипско издање оригинала из [[1966]]|place=Београд|year=2007|isbn=978-86-83883-09-7|language=|chapter=|pages=}}
* {{cite book|ref={{harvid|ИСН I|1981}}|last=аутора|first=Група|title=[[Историја српског народа (књига)|Историја српског народа I]]|place=Београд|year=1981|chapter=|pages=}}
* {{cite book|ref=harv|last=Ћоровић|first=Владимир|author-link=Владимир Ћоровић|title=Историја српског народа|year=1997|publisher=Глас српски; Ars Libri|location=Бања Лука; Београд}}|pages=|url=http://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/index.html|chapter=|chapter-url={{#if:|http://www.rastko.rs/rastko-bl/istorija/corovic/istorija/2_5.html}}}}
* ''Gesta regum Sclavorum. Том'' I''. Критичко издање и превод'', ур. Т. Живковић, Београд 2009.
* Живковић, Т., ''De Conversione Croatorum et Serborum. Изгубљени извор Константина Порфирогенита'', Београд 2013.