Гасаниди — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Bot: Pretvaranje običnih izvora koristeći ref imena da bi se izbjegli duplikati (pogledaj također FAQ)
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Ред 47:
 
== Гасанидско краљевство ==
Након што су се првобитно населили у Леванту, Гасаниди су постали [[вазална држава]] Источног римског царства. Римљани су пронашли моћног савезника у Гасанидима који су деловали као тампон зона против [[Лахмиди|Лахмида]]. Поред тога, као краљеви сопственог народа, били су и филарси, домаћи владари клијентских граничних држава.<ref>Byzantium & the Arabs in the Sixth Century, vol. 1, Irfan Shahîd, (1995). стр. 103</ref><ref>Byzantium & the Arabs in the Sixth Century, Volume 2 part 2, Irfan Shahîd. стр. 164.</ref> Престоница се налазила у граду Џабијах на [[Голанска висораван|Голанској висоравни]]. Географски је заузеимало велики део источног [[Левант]]а, а његов ауторитет проширен је племенским савезима са другим племенима [[Азд]]а све до северног [[Hidžaz|Хиџаза]], далеко јужно као Јатрибу ([[Медина]]).<ref>{{Cite booksfn|last=Rast|first=Walter E.|title=Through the Ages in Palestinian Archaeology: An Introductory Handbook|url=https://books.google.com/books?id=4Z0YrPfeHa8C&pg=PA160|year=1992|publisher=A&C Black|isbn=978-1-56338-055-6|pagesp=160}}</ref><ref>https://web.archive.org/web/20160120083356/http://www.royalhouseofghassan.org/history/. Archived from the original on 20 January 2016.</ref>
=== Византијско-персијски ратови ===
Ред 115:
 
== Наслеђе ==
Гасаниди су достигли свој врхунац под Ел Харитом V и Ел Мундиром III. Обојица су били војно успешни као савезници Византијаца, нарочито против својих непријатеља Ламида, и осигурали су јужно крило Византије и њене политичке и трговачке интересе у самој Арабији. Са друге стране, Гасаниди су остали фанатично посвећени монофизитизму, што је довело до њиховог раскида са Византијом Мундировом пропашћу која се завршила његовим изгнанством из Византије, што је након 586. године било праћено распуштањем Гасанидске федерације.<ref>{{harvnb|Ball|2000|pp=102–103}}; {{harvnb|Shahîd|1991|pp=1020–1021}}</ref> Покровитељство Гасанида према монофизитској сиријској цркви било је пресудно за њен опстанак и оживљавање, па чак и њено ширење, мисионарским активностима, на југу у Арабији. Према историчару [[Ворик Бол|Варвику Болу]], Гасанидсова протежирање једноставније и строжије монотеистичке форме хришћанства у посебно арапском контексту може се рећи да је наслутило [[ислам]].<ref>{{harvnb|Ball|2000|p=105}}</ref><ref name="automatski generisano1">{{harvnb|Shahîd|1991|p=1021}}</ref> Гасанидска владавина је такође довела до периода значајног просперитета за Арапе на источним ободима Сирије, што је потврђено ширењем [[Урбанизација|урбанизације]] и покровитељством над неколико цркава, манастира и других грађевина. Преживели описи Гасанидских дворова дају слику луксуза и активног културног живота, са покровитељством над уметношћу, музиком и посебно поезијом на арапском језику. Према речима Бола, "Гасанидски дворови су били најважнији центри за арапску поезију пре уздизања [[Калифат|халифатских]] дворова под исламом", а њихова дворска култура, укључујући и њихову склоност ка пустињским палатама, попут [[Каср ибн Вардан]], дала је модел за [[Омејадски калифат]] и његов двор.<ref>{{harvnb|Ball|2000|pp=103–105}}</ref><ref name="automatski generisano1" />
 
Након пада првог краљевства у VII веку, неколико династија, и хришћанских и муслиманских, владало је тврдећи да представљају наследнике динсатије Гасана.<ref>Late Antiquity - Bowesock/Brown/Grabar, Harvard University Press. (1999). стр. 469.</ref> Поред Фокидине или Никефоријске династије Византијског царства, други владари су тврдили да су наследници краљевске породице Гасанида. Расулидски султани владали су од 13. до 15. века у Јемену.<ref>Ghassan post Ghassan, Irfan Shahid, Festschrift "The Islamic World - From classical to modern times", for Bernard Lewis, Darwin Press. (1989). стр. 332.</ref> И Бурји Мамлукчки султани у Египту од 14. до 16. века.<ref>Ghassan post Ghassan, Irfan Shahid, Festschrift "The Islamic World - From classical to modern times", for Bernard Lewis, Darwin Press. (1989). стр. 328.</ref> Обе ове династије династије које су чак биле муслиманске, тврдиле су да су наследници Гасанида. Посљедњи владари који су носили звања наследника краљевске породице Гасанида били су кршћански шеици Чемора у планинама Либана, који су владали малом сувереном шејковским поседом који се звао Згарта-Зваија до 1747. године.<ref>National News Agency - Ministry of Information Lebanese Republic, 2014 http://nna-leb.gov.lb/ar/show-report/371/</ref>