Адолф Ајхман — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
.
Ред 36:
== Бег из Немачке ==
[[Датотека:WP Eichmann Passport.jpg|десно|150п|мини|Копија исправе Црвеног крста, са којом је Ајхман 1950. године отпутовао у Аргентину.]]
Након завршетка [[Други светски рат|Другог свјетског рата]] Ајхман је 1945. године побегао из америчког логора војних заробљеника Обердахштетен и са лажним документима под именом Ото Хенингер живео у малом селу Алетнзалцкох, где је радио као шумски радник. У исто време ловац на нацисте, [[Симон Визентал]], покушава да пронађе Ајхмана и организује претрес у кући Ајхманових родитеља у Линцу и покушава се сусрести са Ајхмановом супругом.{{чињеница|date=01. 2014.}}<!--mrtva veza do 20. 12. 2013.--> У августу 1947. године могао је бити ухапшен по налогу Симона Визентала, који је наредио претрес стана у Фишердорфу, дијелу [[Алтауссее]] на кућном броју 8. Умјесто претреса тог стана, аустријски су се жандари задржали на кућном броју 38, гдје су тражили неког другог нацистичког официра. Након тога, жандари су ипак дошли на број 8, гдје им је врата отворила Ајхманова супруга Вероника Лиебл-Ајхман, која је тврдила да је од марта 1945. године разведена од Ајхмана и да га од тада није више видјела.<ref name="Die Presse">[http://diepresse.com/home/politik/zeitgeschichte/592129/index.do?from=suche.intern.portal „Eichmann ist meine Leidenschaft“, članak u austrijskom dnevniku ''Die Presse'', 6. septembra 2010. godine]</ref> Због пропасти фирме у којој је радио, смјешта се у изнајмљеном дијелу простора фирме, те живи од повремених послова све до 1950. године. Тада уз помоћ аустријског [[бискуп]]а [[Алојз Худал|Алојза Худала]] из [[Ватикан]]а и њемачке организације за избјеглиштво ''[[Стилле Хилфе]]'' преко [[Италија|Италије]] се исељава већ организованим [[пацовски канали|пацовским каналима]] у [[Аргентина|Аргентину]]. Под именом ''Рикардо Клемент'' добија избјеглички пасош [[Црвени крст|Црвеног крста]] и након извјесног времена састаје са својом породицом. Релативно скромно живи у Аргентини у мјесту -{[[Calle Chacabuco]]}-. 1957. године тужилац у Аушвиц процесу [[Фриц Бауер]] добија писмо од свог пријатеља и бившег логораша [[Лотара Херман|Лотар Хермана]] из [[Буенос Ајрес]]а, у ком пише да је његова кћерка Сyлвиа упознала најстаријег сина Адолфа Ајхмана, који је због својих антисемитистичких изјава лако пао у сумњу. Фриц Бауер обавјештава израелску владу, која у сарадњи са израелском тајном службом [[Мосад]] организова праћење и истрагу о Ајхману. Изјавом агента Мосада, након посјете у стану, да један тако високо рангирани нацистички СС официр живи у скромним условима, истрага се готово прекида све до марта 1960. године када Лотар Херман у сарадњи са њемачко-Јеврејском заједницом у Буенос Ајресу саставља писмо израелским властима у којем тврди: "...како изгледа Израел нема интереса за хапшењем Ајхмана...". До тада Ајхман је запослен у фирми [[Дајмлер Бенц]] у мјесту [[Гонзáлез Цатáн]], предграђу Буенос Ајреса.
 
== Хапшење и процес ==