Луј XIV — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
мНема описа измене
Ред 103:
До [[1685]]. Луј XIV је био на врхунцу моћи. Један од главних противника Француске било је [[Свето римско царство]], које је од [[1683]]. било у рату са [[Османско царство|Османским царством]] (1683—1699). Турци су 1683. опседали [[Беч]]. Беч је спасио [[Јан III Собјески]], који је предводио пољске, немачке и аустријске снаге у победио је Турке 1683. У међувремену Луј XIV је [[Споразум из Ратибона|Споразумом из Ратибона]] добио контролу над новим територијама, укључујући [[Луксембург]] и [[Стразбур]]. Након одбране Беча Свето римско царство више није било у тако великој опасности, али цар није ни покушао да поврати територије, које је анектирао Луј XIV. [[Ђенова]] је помагала Шпанију и давала им бродове. Французи су због тога казнили Ђенову гранатирањем Ђенове са мора. Након тога дужд Ђенове је 1685. склопио мир са Француском.
 
Марија Тереза, супруга Луја XIV умрла је 1683. Иако се каже да је обављао брачне дужност сваке вечери није јој био веран дуго након венчања. Имао је више љубавница: [[Лујза де Лавлијер]], [[Мадам де Монтеспан]] и [[Анжелик де Фонтање]]. Имао је више незаконите деце, који су се касније женили са личностима високог педигреа, чак и унутар грана саме краљевске породице. Многи наследници нелегитимних краљевских грана ће полагати права на високе положаје током следећег века. Луј је био много вернији својој другој супрузи [[Франсоаз д'Обиње, маркиза де Ментнон|маркизи де Ментнон]]. Брак Луја и маркизе Ментнон склопљен је тајно 1685. То је пример [[морганатски брак|морганатског брака]]. Мадам Ментнон раније је била протестанткиња и прешла је на католичанство[[католицизам]]. Раније се веровало да је била заслужна за прогон протестаната и да је наговорила краља да повуче [[Нантски едикт]] из [[1598]], који је гарантовао верске слободе за [[хугеноти|хугеноте]].
 
[[Датотека:Pierre_Mignard_-_Françoise_d'Aubigné,_marquise_de_Maintenon_(1694).jpg|мини|лево|200п|Мадам Ментнон, друга супруга Луја XIV]]
 
Сада није сигурно да је она заслужна за те догађаје. Сам Луј је подржавао такав план. Веровао је као и остатак Европе да се национално јединство треба постићи преко религиозног јединства нације. То је било садржано у принципу „чија је земља, онога је и вера“ ({{јез-лат|cuius regio eius religio}}), чиме је била дефинисана верска политика у Европи након [[Аугзбуршки мир|Аугзбуршког мира]] [[1555]]. Луј је започео кажњавање хугенота смештањем војника по њиховим кућама. Била је то казна иако теоретски у оквирима његових феудалних права. Луј је наставио са својим покушајем да у Француској постоји само једна вера. Најпре је издао едикт у марту 1685. Тим едиктом су протерани [[Јевреји]] из француских колонија. Забрањена је јавна служба свих вера сем католичке. Издао је октобра 1685. [[едикт из Фонтенблоа]], којим је поништио Нантски едикт. Сви протестантски свештеници морају прећи на [[католицизам|католичанство]], или напустити Француску. Луј је наредио рушење хугенотски цркви и затварање протестантских школа. Сву децу протестантских бракова морају крстити католички свештеници. Забрањена је јавна одржавање протестантских обреда. Не забрањује се сама вера, али се забрањује свака јавна служба те вере. Велики број хугенота је напустио Француску. Око 200.000 [[хугеноти|хугенота]] је напустило Француску. Едикт је био економски јако штетан за Француску, јер је земљу напустио велики број вештих занатлија. Тај едикт је јавност одушевљено дочекала, а један од Лујевих генерала Вобан је осудио те мере.
 
== Аугсбуршки савез и Рат Велике алијансе ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Луј_XIV