Википедија

Moda — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 1:
{{ФДУ122017}}
[[Датотека:Carolina Herrera AW14 12.jpg|250px|thumb|[[Model (osoba)|Modeli]] na rampi tokom [[modni šou|modnog šoa]] 2014. godine]]
 
'''Modna industrija''' je oduvek učestvovala u [[Дебаговање|debatovanju]] društvenih pitanja i koristila svoje alate za iskazivanje stavova o društenim promenama. [[Жена|Žene]] su u svim periodima razvoja modne industrije koristile modu kao alat za borbu za svoja prava i promenu nametnutih društvenih slika i uloga. Ponekad bi, čak i bez prethodnog promišljanja, sam čin uvođenja određenih komada odeće ili promocije nekog stila, uticao na promenu javne percepcije žena, stavljajući ih u prvi plan i dovodeći ih do značajnijih društvenih pozicija.<ref>{{Cite web|url=http://wwd.com/fashion-news/|title=Fashion – WWD|website=wwd.com|language=en|access-date=2018-03-20}}</ref>
'''Moda''' (od [[latinski jezik|lat]]. ''modus'' - način, pravilo, ritam, vreme) je termin koji označava popularne [[dietilstilbestrol|stilove]] u raznim sferama ljudskih aktivnosti i razmišljanja, u bilo koje vreme u [[Istorija|istoriji]]. Stilovi se mogu menjati brzo i u današnjici se pod terminom moda označava poslednja verzija stila i nekoj oblasti. Modne promene u raznim oblastima mogu dovesti i do promene kulture u celosti.
 
[[Феминизам|Feminizam]] u oblasti [[Moda|mode]] podrazumeva dve grupe pitanja:
Moda je popularni stil ili praksa, posebno u oblastima [[odeća|odeće]], [[obuća|obuće]], [[Fashion accessory|modnih detalja]], [[Козметика|kozmetike]], ili [[Људско тело|tela]]. Moda je osoben i često konstantan trend u stilu po kome se osoba oblači. Ona se sastoji od prevalentnih stilova u ponašanju i najnovijim kreacijama tekstilnih dizajnera.<ref>Fashion (2012, March 29). Wwd. (n.d.). Retrieved from http://www.wwd.com/fashion-news.</ref> Pošto se više tehnički termin ''kostim'' regularno povezuje sa terminom „moda”, upotreba tog termina je bila potisnuta do primene u posebnim okolnostima kao što je [[maskenbal]]ska ili maskaradna odeća, dok se „moda” generalno odnosi na odeću. Time je obuhvaćeno i studiranje odeće. Iako aspekti mode mogu da budu ženski ili muški, neki trendovi su [[Androginija|androgeni]].<ref>Undressing Cinema: Clothing and identity in the movies – Page 196, [[Stella Bruzzi]] – 2012</ref><ref>For a discussion of the use of the terms "fashion", "dress", "clothing", and "costume" by professionals in various disciplines, see Valerie Cumming, ''Understanding Fashion History'', "Introduction", Costume & Fashion Press, 2004, {{ISBN|0-89676-253-X}}</ref>
# Predstavljanje i prihvatanje ženskog tela
# Pozicija žena u modnoj industriji
 
== Predstavljanje i prihvatanje ženskog tela ==
== Oblasti mode ==
Iako je u istoriji moda često bila viđena kao "šašava ženska profesija”, za šta su najpre zaslužni muškarci čija je pozicija u svetu mode - paradoksalno - daleko dominantnija, čitava rasprava o prikazivanju ženskog tela ukazuje na jačinu uticaja modne industrije na formiranje i posredovanje željenih slika žene. Posle pojave i uspeha čuvene mršave manekenke ''Twiggy'', modni dizajneri su počeli da dizajniraju odeću koja nije prilagođena ženskom telu, već sasvim obrnuto, počeli su da promovišu mršav tip tela koji se prilagodio [[Одећа|odeći]]. To je dovelo do masovne pojave nezadovoljstva žena sopstvenim telima i kilažom, te potrebe da budu mršavije više nego što telo može da podnese. Tako dolazi do povećanja broja slučajeva žena sa zdravstvenim poremećajima kao što su [[Анорексија|anoreksija]] i [[Булимија|bulimija]], i to pre svega kod [[Манекенка|manekenki]], ali i devojaka i žena (pretežno [[Tinejdžer|tinejdžerki]]) na koje modna industrija vrši uticaj. Kao kontra-mera ovakvom pristupu, tržište je otvorilo prostor za promociju takozvanih plus sajz modela. Na to su žene odmah reagovale, kritikujući sam termin “plus sajz” koji ukazuje na to da postoji nešto što je normalna kilaža i nešto što je preko granice normalnog, tačnije, što je prihvaljtljivo, ali nije “normalno”. Tako je, radi kritike promocije mršavosti, došlo do promocija [[Гојазност|gojaznosti]], što je opet dovelo do novih kritika, budući da gojaznost, prihvaćena ili ne, ipak nije zdrava. Pored toga, upotreba [[Фотошоп|fotošopa]] u [[Модни часопис|modnim časopisima]] razvila je želju kod žena da, baš kao i modeli, imaju "idealno" telo, kožu i kosu, zbog čega su počele da odlaze na agresivne tretmane poput [[Boroksin|botoksa]] i [[Lifting|liftinga]]. Kritika se odnosi i na činjenicu da te časopise pretežno čitaju žene koje imaju preko 40 godina, a u njima ima vrlo malo, odnosno uopšte nema žena u tom dobu. Tako se vrši neka vrsta diskriminacije i šalje poruka da su nepravilnosti na koži i starenje nešto što nije prihvatljivo i lepo za prikazivanje.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.rs/books?id=rPgVp3vMOjcC&printsec=frontcover&redir_esc=y#v=onepage&q&f=false|title=Civilization and Capitalism, 15th-18th Century, Vol. I: The Structure of Everyday Life|last=Braudel|first=Fernand|date=1982|publisher=University of California Press|isbn=9780520081147|language=en}}</ref>
Moda je socijalni fenomen, koji je zajednički mnogim oblastima ljudskih aktivnosti i razmišljanja. Uspon i pad mode je posebno dokumentovan u sledećim oblastima:
* [[arhitektura]], unutrašnji dizajn, i pejzažni dizajn
* [[umetnost]] i struka
* telo, [[одећа|odeća]] i kostim, [[kozmetika]], frizura, juveliri - s kojim najčešće ljudi poistovećuju pojam "moda"
* plesanje i [[muzika]]
* stil (način oblačenja), [[sleng]], i drugi oblici pričanja
* [[ekonomija]]
* zabava, igrice, [[hobi]], [[sport]]
* [[menadžment]], menadžerski stilovi i načini organizovanja
* [[politika]] i mas [[mediji]], posebno načini razgovora podsticani od strane medija
* [[filozofija]] i [[religija]]
* [[sociologija]] i značaj oblačenja za izgradnju identiteta
* [[tehnologija]], na primer izbor tehnike komjuterskog programiranja
* [[Industrija]] uslužne delatnosti, dizajniranje uniformi za hotele, restorane, kazino, razne vrste klubova, ne bi li se reflektovao brend.
 
== Pozicija žena u modnoj industriji ==
== Termini „moderan“ i „nemoderan“ ==
Istorija je pokazala da je moda još jedna od industrija u kojoj dominiraju [[Мушкарац|muškarci]], iako su žene te koje bolje znaju šta žene žele. Feministička kritika odnosi se na situaciju u kojoj muškarci govore ženama šta one same žele i šta im je potrebno da bi dobro izgledale i dobro se osećale. Žene iz ove oblasti tvrde da dobijaju manje zasluga za svoj rad i da su manje plaćene, kao i da im je teže da se probiju na tržište, posebno ako ne razviju sopstveni [[modni brend]]. [[Коко Шанел|Coco Chanel]] je jedan od retkih primera žene koja je uspela da ostavi pečat u ovoj industriji, ali potvrđuje činjenicu da uspešno brendiranje podrazumeva i stavljanje fokusa na ime odnosno lice koje iza njega stoji. Takođe, u praksi se pokazalo da, kada su žene u pitanju, nije dovoljno lansiranje jedne linije odeće, već one moraju agresivno pristupiti tržištu, iako često nemaju finansijsku ili podršku u smislu “otvorenih vrata” da pristupe “muškom modnom društvu”. Još jedna tema koja je privukla pažnju bavi se pitanjem izuzetno male vidljivosti žena u modnoj industriji, a pripadnicama [[LGBT]] populacije, koje tvrde da muškaraca iz ove populacije ima dosta više (pretežno), što je paradoksalno jer je sam [[lezbijanizam]] (ne znam da li smem ovo da kažem) uticao na modu u smislu stvaranja odevnog koncepta “žene bez stila”.<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/29390287|title=Sex and suits|last=Anne.|first=Hollander,|date=1994|publisher=Knopf|isbn=9780679430964|edition=1st ed|location=New York|oclc=29390287}}</ref>
Termini „moderan“ i „nemoderan“ se koriste da opišu da li je neko ili nešto u skladu sa trenutnim ili nekim drugim, popularnim modnim izražavanjem. Termin „moderan“ se obično koristi u pozitivnom smislu, kao sinonim za glamur, lepotu i stil. U tom smislu, moda je vrsta zajedničke umetnosti u kojoj [[kultura]] dolazi do izražaja. Međutim, ovaj termin se koristi i u negativnom smislu, kao sinonim za hir, trend i [[materijalizam]].
 
== Feminizam: trend ili aktivizam? ==
== Modni gradovi ==
Jedno od osnovih pitanja koje se ovde postavlja glasi: Da li moda pomaže vidljivosti ideje feminizma ili je feminizam kao aktivnost postao “trendy” zbog uticaja mode? Praksa je pokazala da moda svakako igra veliku ulogu u promovisanju ovog pokreta, s tim da je feminizam komodifikovan, dakle, da je prerastao u vrstu brenda koji utiče na povećanje profita u slučaju prodaje odeće s feminističkim porukama. Feministkinje podsećaju da se odeća s feminističkim parolama proizvodi u fabrikama sa izuzetno niskim uslovima rada, gde su upravo žene te koje su oštećene na mnogo načina i kojima su uskraćena osnovna ljudska prava. S druge strane, feminizam ne kritikuje modu u potpunosti, nego njene određene delove, kao što je navedeni problem sa [[Мануфактура|manufakturom]] ili pojava [[Butik|butika]] u kojima se prodaje odeća u samo jednoj veličini. Feministi i feministkinje smatraju da nije feministički nositi odeću koja proklamuje vrednosti feminizma, dok radnici i radnice zbog toga ispaštaju. Prema tome, osnovna poenta feminističke kritike modne industrije je u tvrdnji da je industrija komodifikovala feminizam radi uvećanja profita, bez stvarnog zauzimanja za feminističke vrednosti.
Brojni gradovi se prepoznaju kao centri globalne mode uglavnom usled njihovih modnih zbivanja u kojima dizajneri izlažu svoje nove kolekcije. Ovi gradovi su [[Pariz]], [[Милано|Milano]], [[Njujork]] i [[Лондон|London]]. Drugi gradovi koji iz godine u godinu postaju sve poznatiji u svetu mode su [[Los Anđeles]], [[Берлин|Berlin]], [[Tokio]], [[Rim]], [[Majami]], [[Hong Kong]], [[Sao Paulo]], [[Sidnej]], [[Barselona]], [[Мадрид|Madrid]], [[Montreal]], [[Википедија:Вики гимназијалац/Beč|Beč]], [[Moskva]], [[Nju Delhi]] i [[Dubai]].
 
== Primeri modnih akcija kao promocije feminizma ==
== Intelektualna svojina ==
* [[Karl Lagerfild|Karl Lagerfildova]] prolećna kolekcija, 2015. godine, kada je kreativni direktor modne kuće Chanel izveo svoje modele na Chanel Bulevar u [[Париз|Parizu]], koji su nosili parole sa natpisima “Free freedom”, “Ladies First”, “Feminism not Masochism”.
U modnoj industriji, intelektualna svojina nije prinudna kao u filmskoj i muzičkoj industriji. Uglavnom iz tog razloga jer mnogi dizajneri uzimaju tuđe kreacije kao inspiraciju za svoja dela i tako kreiraju trend u određenoj oblasti. Dizajneri smatraju da bi drugačija politika negativno uticala na uspeh industrije. Ipak, ovakav stav se menja, [[2005]]. godine je Svetska organizacija za intelektualnu svojinu (-{WIPO}-) održala konferenciju pozivajući javno da se u modnoj industriji zavedu striktnija pravila intelektualne svojine, kako kažu „radi zaštite malog i srednjeg biznisa i radi podsticanja konkurencije u tekstilnoj i odevnoj industriji“.
 
* Serija mini filmova pod nazivom “The women behind my dress”, koju je realizovala [[Maria Grazia Chiuri]], kreativna direktorka [[Dior]]-a.
Godine 2005, [[World Intellectual Property Organization|Svetska organizacija intelektualne svojine]] ({{jez-eng-lat|World Intellectual Property Organization - WIPO}}) održala je konferenciju na kojoj je naglašena potreba za strožijom primenom zakona o intelektualnoj svojini u modnoj industriji kako bi bolje zaštitila mala i srednja preduzeća i promovisala konkurentnost unutar industrija tekstila i odeće.<ref>[http://www.ipfrontline.com/depts/article.asp?id=7678&deptid=8 IPFrontline.com] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20070510220626/http://www.ipfrontline.com/depts/article.asp?id=7678&deptid=8 |date=2007-05-10 }}: Intellectual Property in Fashion Industry, WIPO press release, December 2, 2005</ref><ref>[http://www.insme.org/page.asp?IDArea=1&page=sanleucio INSME announcement] {{webarchive|url=https://web.archive.org/web/20070929090258/http://www.insme.org/page.asp?IDArea=1&page=sanleucio |date=2007-09-29 }}: WIPO-Italy International Symposium, 30 November – 2 December 2005</ref>
* Linija kupaćih kostima sa hidžabima modnih kuća Marks & Spencer i [[Долче & Габана|Dolce & Gabbana.]]
 
== Vidi još ==
* [[Modni časopis]]
 
== Reference ==
<references />
{{Reflist}}
 
== Literatura ==
{{refbegin|30em}}
* Braudel, Fernand [https://books.google.com/books?id=rPgVp3vMOjcC&printsec=frontcover ''Civilization and Capitalism, 15th–18th Centuries, Vol 1: The Structures of Everyday Life,"] William Collins & Sons, London 1981 {{ISBN|0-520-08114-5}}
* Breward, Christopher, ''The culture of fashion: a new history of fashionable dress'', Manchester: Manchester University Press, 2003, {{ISBN|978-0-7190-4125-9}}
* Cabrera, Ana, and Lesley Miller. "Genio y Figura. La influencia de la cultura española en la moda." Fashion Theory: The Journal of Dress, Body & Culture 13.1 (2009): 103–110
* Cumming, Valerie: ''Understanding Fashion History'', Costume & Fashion Press, 2004, {{ISBN|0-89676-253-X}}
* Hollander, Anne, ''Seeing through clothes'', Berkeley: University of California Press, 1993, {{ISBN|978-0-520-08231-1}}
* Hollander, Anne, ''Sex and suits: the evolution of modern dress'', New York: Knopf, 1994, {{ISBN|978-0-679-43096-4}}
* Hollander, Anne, ''Feeding the eye: essays'', New York: Farrar, Straus, and Giroux, 1999, {{ISBN|978-0-374-28201-1}}
* Hollander, Anne, ''Fabric of vision: dress and drapery in painting'', London: National Gallery, 2002, {{ISBN|978-0-300-09419-0}}
* Kawamura, Yuniya, ''Fashion-ology: an introduction to Fashion Studies'', Oxford and New York: Berg, 2005, {{ISBN|1-85973-814-1}}
* Lipovetsky, Gilles (translated by Catherine Porter), ''The empire of fashion: dressing modern democracy'', Woodstock: Princeton University Press, 2002, {{ISBN|978-0-691-10262-7}}
* McDermott, Kathleen, ''Style for all: why fashion, invented by kings, now belongs to all of us (An illustrated history)'', 2010, {{ISBN|978-0-557-51917-0}} — Many hand-drawn color illustrations, extensive annotated bibliography and reading guide
* Perrot, Philippe (translated by Richard Bienvenu), ''Fashioning the bourgeoisie: a history of clothing in the nineteenth century'', Princeton NJ: Princeton University Press, 1994, {{ISBN|978-0-691-00081-7}}
* Steele, Valerie, ''Paris fashion: a cultural history'', (2. ed., rev. and updated), Oxford: Berg, 1998, {{ISBN|978-1-85973-973-0}}
* Steele, Valerie, ''Fifty years of fashion: new look to now'', New Haven: Yale University Press, 2000, {{ISBN|978-0-300-08738-3}}
* Steele, Valerie, ''Encyclopedia of clothing and fashion'', Detroit: Thomson Gale, 2005
* Davis, F. (1989). Of maids' uniforms and blue jeans: The drama of status ambivalences in clothing and fashion. [[Qualitative Sociology]], 12(4), 337-355.
{{refend}}
 
== Spoljašnje veze ==
{{Commonscat|Fashion}}
* [http://www.moda.rs/ Moda]
* {{dmoz|Arts/Design/Fashion/}}
* -{[https://paraval.us/collections/denim Denim Fashion Clothing]}-
 
 
{{Authority control}}
{{DEFAULTSORT:Мода}}
 
[[Категорија:ModaМаркетинг]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Moda”