Суперпроводност — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 1:
{{multiple image|caption_align=center|header_align=center
| align = right
| total_height = 800<br />
 
| image1 = magnet_4.jpg
| height1 = 300
| alt1 =
| caption1 = Магнет лебди изнад охлађеног суперпроводника (око −197&nbsp;°C).<br />
 
| image2 = supraleitung.jpg
| height2 = 550
Линија 28 ⟶ 26:
* Феномен суперпроводности је [[1911]]. године открио холандски научник [[Камерлинг Онес]] у [[Лајден]]у. У Деваровом суду у колу од суперпроводног материјала који је чинила жива на довољно ниској температури, струја је текла преко две године од затварања кола без промене [[магнетно поље|магнетног поља]] при одржавању довољно ниске температуре. Иако су се научници деценијама бавили овим феноменом, основа појаве није била позната све до педесетих и шездесетих година [[20. век]]а.
* [[1957]]. године су амерички физичари [[Џон Бардин]] (''-{John Bardeen}-''), [[Лион Купер]] (''-{Leon Cooper}-'') и [[Роберт Шрифер]] (''-{Robert Schrieffer}-'') објавили теорију суперпроводљивости (за конвенционалне, тада једино познате, суперпроводнике), сада познату као [[БЦС теорија]]. За ово откриће су добили [[Нобелова награда за физику|Нобелову награду]] петнаест година касније,[[1972]]. године. (То је била Бардинова друга Нобелова награда; прву је добио за рад на развоју [[транзистор]]а.) Кључни део БЦС теорије је идеја да проводни [[електрон]]и граде парове, названи [[Куперови парови]], као последица интеракције са позитивним [[јон]]има [[кристал]]а.
* Тема суперпроводности је поново почела да буде актуелна почев од [[1986]]. године када су откривени [[високотемпературни суперпроводници]]. Иако се феноменолошки ови суперпроводници понашају врло слично, њиихово објашњење је и данас отворено питање у науци.<ref>{{Cite bookharvnb|last=Tinkham|first=Michael|title=Увод у суперпроводност|year=1996|id=ISBN|0-07-064878-6|pagespp=1-16}}</ref>
 
=== Теорије суперпроводности ===
Линија 150 ⟶ 148:
 
== Литература ==
* {{Cite book |ref= harv|last=Tinkham|first=Michael|title=Увод у суперпроводност|year=1996|id=ISBN|0-07-064878-6|pages=1-16}}
{{refbegin|2}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Tinkham|first=Michael|title=Увод у суперпроводност|year=1996|id=ISBN|0-07-064878-6|pages=1-16}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Young|first=Hugh D.|last2=Freedman|first2=Roger A.|title=University Physics|edition=11th|year=2003|url= |publisher=|location= |isbn=978-0-8053-8684-4}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Kittel|first=Charles|title=Introduction to Solid State Physics | edition=7. |publisher=Wiley | location=New York|year=1996|isbn=978-0-471-11181-8}}
* {{Cite book |ref= harv|last1=Schwaigerer|first=F.|author2last2=Sailer|first=B. Sailer |last3=Glaser|first=J.|last4=Meyer|first=H. J.|title=Strom eiskalt serviert: Supraleitfähigkeit | series=Chemie in unserer Zeit | volume=36 | edition=2. |publisher=| location= |year=2002| DOI=10.1002/1521-3781(200204)36:2&#60;108::AID-CIUZ108&#62;3.0.CO;2-Y|pages=108-124}}
{{refend}}