Земљина кора — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот Мења: sq:Korja e tokës |
м Units; |
||
Ред 8:
== Континентална кора ==
Старе консолидоване масе или [[кратон]]и (штитови и платформе) чине делове континенталне коре. Она се састоји претежно од [[гранит]]а, а назива се и ''СИАЛ'' по главним елементима [[силицијум]]у (Si) и [[алуминијум]]у (Al). Просечне је дебљине
Континентална кора се обично дели на ''гранитни'' - горњи слој и ''габроидни'' - доњи слој, који су међусобно раздвојени [[Конрадов дисконтинуитет|Конрадовим дисконтинуитетом]]. Та подела је погрешна јер [[габро]] не може постојати при условима високих температура и притисака који владају у доњем делу коре, него би морао прећи у [[еклогит]], ипак густина еклогита је превисока за вредност добијену сеизмичким мерењима. Ако би постојало довољно воде, габроидне стене би биле [[амфиболит]]и, који имају одговарајућа сеизмичка својства. Алтернатива је да је доња континентална кора састављена од [[гнајс]]ева и [[гранулит]]а различитог састава.
Ред 15:
== Океанска кора ==
Океанска кора изграђује чврсту подлогу океана. Сеизмичким мерењима показало се да не варира ни хоризонтално ни вертикално у саставу, него да je већим делом чини [[базалт]] с малим количинама [[серпентинит]]а. Назива се још и ''СИМА'' по главним елементима силицијуму (Si) и магнезијуму (Mg). Дебљине је свега 10 до
Гранична зона између коре и омотача је [[Мохоровичићев дисконтинуитет]].
Просечна дебљина Земљине коре износи 35 -{km}- на континентима и око 7 -{km}- испод океанског дна. Приближни састав јој је:
{{bar box
| |||