Болница манастира Студеница — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 30:
Дигитална копија комплетног рукописа Студеничког типика који је свети Сава написао 1208. г, по доласку у Србију на молбу брата Стефана. Свети Сава постаје старешина манастира где активно ради на организацији монашког живота у Студеници. Овај црквени устав, тј. правилник о богослужењима и животу монаха у манастирима, Сава пише по узору на Хиландарски типик. Значај Студеничког типика је највише у томе што ће постати главна основа за устав Српске православне цркве.<ref name="automatski generisano2">Теодосије, „Живот Светог Саве“, у: Старе српске биографије, Београд (1924). стр. 230.</ref>
|}
Кад је касније отишао у [[манастир Хиландар]], Стефан Првовенчани се бринуо о Студеници. Тамо је Немања примио монашки постриг и име Симеон. Свети Симеон је умро у Хиландару [[1199]]. Немањин трећи син [[Свети Сава|Сава Немањић]] је, након што је помирио своју браћу Стефана и [[Вукан Немањић|Вукана]], пренео [[мошти]] Светог Симеона у Студеницу где су и дан данас.
Под Савиним старатељством, манастир Студеница је уживао највеће поштовање међу свим манастирима и црквама тога доба. У високом звању архимандрита Свети Сава је управљао Студеницом од 1215. године. Она је у том периоду постала црквени центар Србије, где је постављен темељ будуће самосталне српске Цркве. Српска православна црква је добила аутокефалност од стране Никејског царства 14. септембра 1219. године у Никеји.
Свети Сава је био први српски архиепископ. У манастиру је негована и писана делатност. Свети Сава је у Студеници написао прву биографију Св. Симеона 1208. године и Студенички типик.<ref name="ССЖ." /> Негована је и преводилачка делатност. Свети Сава је преводио дела Хипократа, Дискорида, Авицене и других велика на медицине из претходних периода (нарочито из доба антике). Тако је временом у манастиру настала богата библиотека. Због овакве делатности овај манастир је имао важан просветни и политички значај – повезаност са православним Истоком, Цариградом, Светом Гором, приморјем и другим српским крајевима: Босном, Далмацијом, Влашком, па и Русијом. Под Савиним старатељством Студеница је постала поли- тички, културни и духовни центар средњовековне Србије.
Студеница је уживала пажњу и других чланова династије Немањића. Краљ [[Стефан Радослав|Радослав]] је [[1245]]. додао цркви [[нартекс|припрату]], а краљ [[Стефан Урош II Милутин|Милутин]] је саградио малу цркву посвећену светим Јоакиму и Ани.
Линија 36 ⟶ 41:
Од пада последње [[Српска деспотовина|српске средњовековне државе]] [[1459]], [[Османско царство|Турци]] су често нападали манастир. Прва значајна рестаурација је извршена [[1569]], када су фреске Богородичине цркве поново насликане. Почетком 17. века, пожар и земљотрес су оштетили манастир, а историјски документи и значајни делови уметничке баштине су уништени и изгубљени заувек.
У околини се налазе [[Горња Савина испосница]] и [[Доња Савина испосница]]. У манастиру се налази плаштаница Антонија Ираклијског из 14. века.<ref>[http://www.manastirstudenica.rs/pocelo-ispitivanje-studenicke-plastanice/ Почело испитивање Студеничке плаштанице]</ref>
Уз јужни портал Богородичне цркве у Студеници налази се најстарији српски часовник, у питању је сунчаник код кога сенка уместо на бројке пада на слова.<ref>[http://www.politika.rs/scc/clanak/378569/Najveci-i-najbogatiji-manastir-u-Srbiji Највећи и најбогатији манастир у Србији („Политика”, 16. април 2017)]</ref>
|