Википедија

Болница манастира Студеница — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Ред 30:
Дигитална копија комплетног рукописа Студеничког типика који је свети Сава написао 1208. г, по доласку у Србију на молбу брата Стефана. Свети Сава постаје старешина манастира где активно ради на организацији монашког живота у Студеници. Овај црквени устав, тј. правилник о богослужењима и животу монаха у манастирима, Сава пише по узору на Хиландарски типик. Значај Студеничког типика је највише у томе што ће постати главна основа за устав Српске православне цркве.<ref name="automatski generisano2">Теодосије, „Живот Светог Саве“, у: Старе српске биографије, Београд (1924). стр. 230.</ref>
|}
МанастирОснивач манастира Студеница је подигнутвелики крајемжупан 12.Стефан векаНемања уи пустом пределу „који беше ловиште зверова”.<ref>[http://www.politika.rs/scc/clanak/357208/Otkrivene-tajne-studenickog-kompleksa Откривене тајне студеничког комплекса („Политика”, 16. јун 2016)]</ref> Посвећенпосвето је Успењу пресвете [[Богородица|Богородице]]. Прва фаза радоваградње јеманастира завршенаобављена је у пролећепериоду од 1183. до [[1196]]. године, када је [[Стефан Немања]] препустио престо свом сину [[Стефан Првовенчани|Стефану Првовенчаном]] и повукао се у своју задужбину. КадСаграђен је каснијеу отишаопустом упределу [[манастир„који Хиландар]],беше Стефанловиште Првовенчанизверова”.<ref>[http://www.politika.rs/scc/clanak/357208/Otkrivene-tajne-studenickog-kompleksa сеОткривене бринуотајне остуденичког Студеници.комплекса Тамо(„Политика”, је16. Немањајун примио2016)]</ref> монашки постригЕво икако името Симеон.место Светиописује СимеонСава је умроНемањић у ХиландаруЖитије [[1199]].светог НемањинСимеона:{{цитат| трећи„Овај синнаш [[Светисвети Сава|Сава Немањић]] јеманастир, наконкао што језнате, помириобило својује браћуово Стефанаместо икао [[Вуканпусто Немањић|Вукана]],ловиште пренеозверова. [[мошти]]Када Светогје Симеонадошао у Студеницулов гдегосподин сунаш и дансамодржац, данас.Стефан ПодНемања, Савинимкоји старатељством,је Студеницацаревао јесвом посталасрпском политичкиземљом, културни и духовникад центарје средњовековнеон Србије.ловио Уз остала своја делаовде, Саваизволи јему написаосе [[Студеничкида типик]]овде, у комовом јепустом задаоместу, устројењесагради монашкоговај животаманастир уна манастирупокој Студеница.и умножење Учина [http://wwwусамљеника.rastko“<ref name="ССЖ.rs" /knjizevnost/liturgicka/svsava-sabrana/svsava-sabrana_06_c>Сава Немањић.html ЖитијуЖитије Св.светог Симеона. Немање],In: описаоСтаре јесрпске животбиографије, свогМиланков оцаМ, Немање (Свeditor. Симеона)Београд: оставивишиПросвета; изворе1975. оп.21-35</ref> духовном и монашком животу у његовом времену.|}}
Кад је касније отишао у [[манастир Хиландар]], Стефан Првовенчани се бринуо о Студеници. Тамо је Немања примио монашки постриг и име Симеон. Свети Симеон је умро у Хиландару [[1199]]. Немањин трећи син [[Свети Сава|Сава Немањић]] је, након што је помирио своју браћу Стефана и [[Вукан Немањић|Вукана]], пренео [[мошти]] Светог Симеона у Студеницу где су и дан данас.
 
Под Савиним старатељством, манастир Студеница је уживао највеће поштовање међу свим манастирима и црквама тога доба. У високом звању архимандрита Свети Сава је управљао Студеницом од 1215. године. Она је у том периоду постала црквени центар Србије, где је постављен темељ будуће самосталне српске Цркве. Српска православна црква је добила аутокефалност од стране Никејског царства 14. септембра 1219. године у Никеји.
 
Свети Сава је био први српски архиепископ. У манастиру је негована и писана делатност. Свети Сава је у Студеници написао прву биографију Св. Симеона 1208. године и Студенички типик.<ref name="ССЖ." /> Негована је и преводилачка делатност. Свети Сава је преводио дела Хипократа, Дискорида, Авицене и других велика на медицине из претходних периода (нарочито из доба антике). Тако је временом у манастиру настала богата библиотека. Због овакве делатности овај манастир је имао важан просветни и политички значај – повезаност са православним Истоком, Цариградом, Светом Гором, приморјем и другим српским крајевима: Босном, Далмацијом, Влашком, па и Русијом. Под Савиним старатељством Студеница је постала поли- тички, културни и духовни центар средњовековне Србије.
 
Студеница је уживала пажњу и других чланова династије Немањића. Краљ [[Стефан Радослав|Радослав]] је [[1245]]. додао цркви [[нартекс|припрату]], а краљ [[Стефан Урош II Милутин|Милутин]] је саградио малу цркву посвећену светим Јоакиму и Ани.
Линија 36 ⟶ 41:
Од пада последње [[Српска деспотовина|српске средњовековне државе]] [[1459]], [[Османско царство|Турци]] су често нападали манастир. Прва значајна рестаурација је извршена [[1569]], када су фреске Богородичине цркве поново насликане. Почетком 17. века, пожар и земљотрес су оштетили манастир, а историјски документи и значајни делови уметничке баштине су уништени и изгубљени заувек.
 
У околини се налазе [[Горња Савина испосница]] и [[Доња Савина испосница]]. У манастиру се налази плаштаница Антонија Ираклијског из 14. века.<ref>[http://www.manastirstudenica.rs/pocelo-ispitivanje-studenicke-plastanice/ Почело испитивање Студеничке плаштанице]</ref>
 
У манастиру се налази плаштаница Антонија Ираклијског из 14. века.<ref>[http://www.manastirstudenica.rs/pocelo-ispitivanje-studenicke-plastanice/ Почело испитивање Студеничке плаштанице]</ref>
 
Уз јужни портал Богородичне цркве у Студеници налази се најстарији српски часовник, у питању је сунчаник код кога сенка уместо на бројке пада на слова.<ref>[http://www.politika.rs/scc/clanak/378569/Najveci-i-najbogatiji-manastir-u-Srbiji Највећи и најбогатији манастир у Србији („Политика”, 16. април 2017)]</ref>
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Болница_манастира_Студеница”