Док није донет Устав за целу Краљевину СХС, није постојао. Уу свакодневној политичкој пракси влада се позивала на поједина решења српског Устава који је био погажен већ самим чиномКраљевине уједињењаСрбије. Државноправни провизоријум је резултат чињенице да владауставотворна нијескупштина желелајош даније протегнедонела српскинови уставУстав наза новуново уједињену државу. Опште бирачко право било је предвиђено [[Крфска декларација|Крфском декларацијом]] које је предходно већ постојало у Србији. На подручју новеКраљевине државеСХС било је наслеђено шест различитих законодавстава (србијанско, црногорско, турско, аустријско, угарско и законодавставо на простору Босне и Херцеговине). Док је [[Демократска странка (Југославија)|Демократска странка]] била на власти, [[Александар I Карађорђевић|краљу]] је достављен Указ којим је предложено распуштање [[Привремено народно представништво|Привременог народног представништва]] и расписивање избора за Уставотворну скупштину. Демократе су биле против покрајинских аутономија које су тада постојале. Краљево одбијање да испуни захтеве из Указа довело је до Давидовићеве оставке. Током [[Миленко Веснић|Веснићевог]] мандата коначно су [[Рапалски мир|решени]] спорови са суседним државама, чиме су дефинитивно утврђене границе Краљевине. Био је то предуслов за стварање бирачких јединица. Опште бирачко право било је предвиђено [[Крфска декларација|Крфском декларацијом]]. Опште право гласа имало је око 25% становништва. Бирачко право није дато припадницима националних мањина, сем мањинама словенског порекла и онима који су се декларисали као држављани Краљевине. Официри, подофицири и војници нису имали право гласа. Бирачко право имао је сваки мушкарац са навршених 21 годину, држављанин Краљевине који је најмање 6 месеци настањен у општини боравишта. Због великог броја неписмених, гласало се куглицом.
