Вијетнам — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке; козметичке измене |
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci |
||
Ред 8:
| химна = -{[[Химна Вијетнама|Tiến Quân Ca]]}-<br />Војни марш [[Датотека:United States Navy Band - Tiến Quân Ca.ogg|center]]
| положај = Vietnam on the globe (Asia centered).svg
| службени језик = [[вијетнамски језик|вијетнамски]]<ref>{{cite web|url=http://cpv.org.vn/cpv/Modules/News/NewsDetail.aspx?co_id=30474&cn_id=190032|title=Dân tộc Kinh |publisher=[[Communist Party of Vietnam]] |accessdate = 21. 11. 2015 |date = 15. 10. 2004}}</ref>
| главни град = [[Ханој]]
| председник државе множина = Председници
Ред 23:
| доходак по глави становника (2005)=3000$
| независност = од Француске, проглашена [[2. септембар|2. септембра]] [[1945]], стечена [[11. октобар|11. октобра]] [[1954]].
| валута = [[вијетнамски донг]]<ref name=imf2>{{cite web |url=http://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2014/02/weodata/weorept.aspx?pr.x=73&pr.y=7&sy=2014&ey=2018&scsm=1&ssd=1&sort=country&ds=.&br=1&c=582&s=NGDPD%2CNGDPDPC%2CPPPGDP%2CPPPPC%2CLP&grp=0&a= |title=World Economic Outlook: Vietnam |publisher=[[International Monetary Fund]] |year=2013|accessdate = 14. 2. 2017}}</ref>
| стоти део валуте =
| временска зона = +7
Ред 32:
[[Датотека:Ha Long Bay.jpg|240px|right|thumb|Ha Long zaliv, Vijetnam]]
'''Вијетнам''' ({{јез-вијет|Việt Nam}}), или званично '''Социјалистичка Република Вијетнам''' ({{јез-вијет|Cộng hòa xã hội chủ nghĩa Việt Nam}} <small>({{Audio|Công hoà xa hoi chu nghia Viêt Nam.oga|listen|help=no}})</small>) најисточнија је земља [[Indokina|Индокинеског полуострва]] у [[Југоисточна Азија|Југоисточној Азији]] <ref>[http://millenniumindicators.un.org/unsd/methods/m49/m49regin.htm United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications]</ref>. Граничи се са [[Кина|Кином]] на северу, [[Лаос]]ом на западу, [[Камбоџа|Камбоџом]] на југозападу,<ref>Juжно Кинсеко море се називе у Вијетнаму Есточним морем ({{lang|vi|''Biển Đông''}}). {{cite web|title=China continues its plot in the East Sea|url=http://m.english.vietnamnet.vn/fms/government/54432/china-continues-its-plot-in-the-east-sea.html|publisher=VietNamNet News|date = 10. 12. 2012 |accessdate = 16. 2. 2013}}</ref> док је на истоку [[Јужнокинеско море|Јужно кинеско море]]. Број становника Вијетнама је 90 милиона, и по томе је Вијетнам тринаеста најмногољуднија земља на свету.
Са процењених 90,5 милион становника 2014, он је 13. земља по броју становника, и осма је најмногољуднија земља у Азији. [[Имена Вијетнама|Име Вијетнам]] у преводу значи „јужни Вијет“ (што је синонимно са знатно старијим термином -{[[Nanyue|Nam Vijet]]}-). Оно је први пут званично прихваћено 1802. од стране императора [[Гиа Лонг]]а, и поновно је ушло у употребу 1945. са оснивањем [[Сјеверни Вијетнам|Демократске Републике Вијетнама]] под [[Хо Ши Мин]]ом. Главни град је [[Ханој]] од уједињења [[Сјеверни Вијетнам|Северног]] и [[Јужни Вијетнам|Јужног Вијетнама]] 1976.
Ред 38:
Вијетнам је био део [[историја Кине|Империјалне Кине]] више од хиљаду година, од 111. п. н. е. до 938. Вијетнамци су постали независни од [[историја Кине|Кинеске империје]] 938. године, након Вијетнамске победе у [[Битка на Бач Дангу (938)|Бици на Бạч Дангу]]. Низ [[Списак Вијетнамских монарха|Вијетнамских краљевских династија]] је просперирао са географским и политичким растом ове нације у југоисточној Азији, док Индокинеско полуоство нису [[Француска Индокина|колонизовали Французи]] средином 19. века. Након [[Јапанска инвазија Френцуске Индокине|Јапанске окупације]] из 1940, Вијетнамци су се супротставили Француској власти у [[Први индокинески рат|Првом Индокинеском рату]], коначно протерујући Французе 1954. Након тога, Вијетнам је био политички подељен у две ривалске државе, Северни и Јужни Вијетнам. Конфликт две стране се појачао, са тешком интервенцијом [[Сједињене Америчке Државе|САД]], током познатог [[Вијетнамски рат|Вијетнамског рата]]. Рат је завршен победом Северног Вијетнама 1975.
Вијетнам је био уједињен под [[Комунизам|комунистичком]] владом, али је остао осиромашен и политички изолован. Године 1986, влада је иницирала серију [[Дои Мои|економских и политичких реформи]] чиме је почео Вијетнамски пут интеграције у светску економију.<ref name=BBC2004>{{cite news| url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/asia-pacific/3752682.stm | work=BBC News | title=Vietnam's new-look economy | date = 18. 10. 2004}}</ref> До 2000, земља је успоставила дипломатске односе са свим нацијама. Од 2000, Вијетнамска стопа економског раста је била међу највишим у свету,<ref name=BBC2004/> и 2011. године Вијетнам је имао највиши [[3Г (земље)|глобални индекс генератора раста]] међу 11 главних економија.<ref>{{cite web|last=Weisenthal|first=Joe|url=http://www.businessinsider.com/willem-buiter-3g-countries-2011-2?slop=1 |title=3G Countries |publisher=Businessinsider.com |date = 22. 2. 2011 |accessdate = 6. 8. 2011}}</ref> Успешне економске реформе довеле су до његовог приступања [[Светска трговинска организација|Светској трговинској организацији]] 2007. године.
Међутим, упркос напретка оствареног задњих година, земља се још увек суочава са диспаритетом у приступу [[Здравство|здравственим услугама]] и недовољној [[Родна равноправност|равноправности полова]].<ref name="CIA GINI data 2008">[https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/fields/2172.html "Distribution of Family Income – Gini Index"]. CIA World Factbook, 2008 data. Retrieved 27 November 2011.</ref><ref name="sciencedirect.com">{{Cite journal
Ред 64:
| pmc =
| jstor = 2761129
}}</ref><ref name="ideas.repec.org">{{cite web|author=Gallup, John Luke |url=https://ideas.repec.org/p/wbk/wbrwps/2896.html |title=The wage labor market and inequality in Viet Nam in the 1990s |publisher=Ideas.repec.org |year=2002|accessdate = 7. 11. 2010}}</ref>
== Географија ==
Ред 88:
[[Датотека:LANDMARK72.jpg|thumb|Ханојски [[Кеангнам Ханојска кула]], највиша зграда у Вијетнаму.]]
По извештају [[Међународни монетарни фонд|Међународног монетарног фонд]] (ИМФ) из 2012. године Вијетнамски [[Бруто домаћи производ|номинални ГДП]] је досегао УС$138 милијарде, са номиналним [[Бруто домаћи производ|ГДП по становнику]] од $1.527.<ref name=imf2/> Према предвиђању [[Голдман Сакс]]а из децембра 2005, вијетнамска економија ће постати [[Списак ИМФ рангираних земаља по историјском и предвиђеном ГДП (номиналном)|21. по велични у свету до 2025.]], са процењеним номиналним ГДП од $436 милијарди и номиналним ГДП по становнику од $4.357.<ref>{{cite web|url=http://www.fwa.org/pdf/Vietnam_posttrip_article.pdf|title=The Vietnamese Stock Market|publisher=Financial Women's Association of New York |accessdate = 7. 5. 2010}}</ref> Према предвиђању из 2008. -{''[[PricewaterhouseCoopers]]''}- агенције, Вијетнам ће вероватно бити најбрже растућа нова економија у свету до 2025, са могућим степеном раста од скоро 10% годишње у реалним доларима<ref>{{cite press release |url=http://www.pwc.com/vn/en/releases2008/vietnam-may-be-fastest-growing-emerging-economy.jhtml |title=Vietnam may be fastest growing emerging economy |date = 12. 3. 2008 |publisher= PricewaterhouseCoopers |accessdate = 20. 10. 2011}}</ref> [[ХСБЦ]] је предвидео 2012. године да ће Вијетнамов тотални ГДП престићи Норвешку, [[Сингапур]] и Португал до 2050.<ref>[http://www.pwc.com/gx/en/issues/the-economy/assets/world-in-2050-february-2015.pdf "Vietnam to be listed among top economies by 2050: HSBC"]. ''Tuổi Trẻ News''. 14 January 2012. Retrieved 18 April 2012.</ref>
Вијетнам је био током највећег дела своје историје предоминантно пољопривредна цивилизација базирана на узгоју [[пиринач|пиринча]]. Такође је присутна рударска индустрија за ископавање [[боксит]]а, важног материјала за проиводњу [[алуминијум]]а. Међутим, [[Вијетнамски рат]] је уништио већи део аграрне економије земље, те је послератна влада имплементирала [[Планска економија|планску економију]] да би ревитализовала пољопривреду и индустријализовала нацију. Имплементирана је [[колективизација]] фарми, фабрика и економског капитала, и милионима људи је дато да раде у државним програмима. Деценијама након Вијетнамског рата, Вијетнамска економија се мучила са неефикасношћу и корупцијом у државним програмима, слабим квалитетом и недовољном продуктивношћу, и рестрикцијама економских активности. Такође је испаштала због послератног трговачког [[ембарго|ембарга]] заведеног од стране Сједињених Држава и већег дела Европе. Ти проблеми су додатно компликовани ерозијом [[Совјетски блок|Совјетског блока]], који је обухватао Вијетнамове главне трговинске партнере, током касних 1980-тих.
Године 1986, [[6. Национални конгрес комунистичке партије Вијетнама|Шести национални конгрес]] Комунистичке партије је увео [[социјалистички оријентисану тржишну економију|социјалистички оријентисане тржишне]] економске реформе као део ''[[Дои Мои]]'' реформног програма. Приватно власништво је подржано у индустрији, трговини и пољопривреди.<ref>[http://ssrn.com/abstract=1442384 Vuong, Quan-Hoang; Tran, Tri-Dung (2009). "The cultural dimensions of the Vietnamese private entrepreneurship"]. ''Icfai Journal of Entrepreneurship Development'', Vol. VI, Nos. 3 & 4 (September & December 2009). стр. 54–78. Icfai University Press via SSRN. Retrieved 4 October 2012.</ref> У великој мери захваљујући тим реформама, Вијетнам је достигао око 8% годишњег [[Бруто домаћи производ|ГДП]] пораста између 1990 и 1997, и економија је наставила да расте са годишњом стопом од око 7% од 2000 до 2005, чинећи Вијетнам једном од најбрже растућих економија на свету. Раст је остао снажан чак и усред [[Велика рецесија|глобалне рецесије касних 2000-тих]], одржавајући се на 6,8 % у 2010, међутим судећи по ГСО процени Вијетнамска инфлациона стопа је достигла 11,8 % у децембру 2010. [[Вијетнамски донг]] је само у 2010. години девалвирао три пута.<ref>{{cite web|url=http://www.vietfinancenews.com/2010/12/vietnam-2010-growth-fastest-in-three.html |archiveurl=https://web.archive.org/web/20110104115530/http://www.vietfinancenews.com/2010/12/vietnam-2010-growth-fastest-in-three.html |archivedate = 4. 1. 2011 |title=Vietnam 2010 growth fastest in three years – Vietnam Banking Finance News |publisher=Vietfinancenews.com |date = 29. 12. 2010 |accessdate = 6. 8. 2011}}</ref>
Производња, [[информациона технологија]] и високо технолошке индустрије сад формирају велики и брзо растући део националне економије. Мада је Вијетнам релативни новајлија у [[нафтна индустрија|нафтној индустрији]], он је тренутно трећи по величини произвођач нафте у југоисточној Азији, са тоталном производном у 2011. години од 318.000 барела на дан (50.600 -{m}-<sup>3</sup>/d).<ref>{{cite web|url=http://www.eia.gov/countries/country-data.cfm?fips=VM|title=Vietnam|publisher=United States Energy Information Administration|year=2011|accessdate = 6. 11. 2012}}</ref> У 2010. години, Вијетнам је био рангиран као осми по величини произвођач сирове [[Нафта|нафте]] у Азији и Пацифичком региону. [[Петогодишни планови Кине|Попут својих кинеских суседа]], Вијетнам наставља да користи централно планиране економске петогодишње планове.
Дубоко сиромаштво, дефинисано као проценат становништва које живи са мање од $1 на дан, је знатно опало у Вијетнаму, и релативна стопа сиромаштва је сад мања него у Кини, Индији, и [[Филипини]]ма.<ref>[https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/vm.html Economy of Vietnam]. CIA World Factbook. Updated 21 September 2012. Retrieved 4 October 2012.</ref> Ово смањење стопе сиромаштва се може приписати [[Правичност (економија)|правичним економским политикама]] чије је циљ унапређење [[Животни стандард|животног стандарда]] и спречавања успона [[Економска неједнакост|неједнакости]]; ове политике су обухватиле егалитарну дистрибуцију земљишта током иницијалних ступњева ''Дои Мои'' програма, инвестирање у сиромашне удаљене области, и субвенционисање образовања и здравствене заштите.<ref name=ODI1/> На основу ИМФ извештаја, стопа незапослености у Вијетнаму је била 4,46% у 2012. години.<ref name=imf2/>
Ред 103:
Од раних 2000-тих, Вијетнам је применио секвенцирану трговинску либерализацију, дво-колосечни приступ отварања неких сектора привреде иностраном тржишту, а истовремено штитећи друге.<ref name=ODI1>{{cite web |last=Vandemoortele|first=Milo|last2=Bird|first2=Kate|year=2010|url=http://www.odi.org.uk/resources/details.asp?id=5057&title=viet-nams-progress-economic-growth-poverty-reduction-impressive-improvements |title= Viet Nam's Progress on Economic Growth and Poverty Reduction: Impressive improvements |location =London |publisher= Overseas Development Institute }}</ref><ref name=ODI3>{{cite web |last=Vandemoortele|first=Milo|year=2010|url= http://www.odi.org.uk/resources/details.asp?id=4751&title=millennium-development-goals-equity-development |title= The MDG fundamentals: improving equity for development |location =London |publisher= Overseas Development Institute }}</ref> Јула 2006, Вијетнам је обновио своје законодавство по питању [[Интелектуална својина|интелектуалне својине]] тако да је саглано са [[ТРИПС]], и постао је члан [[Светска трговинска организација|WТО]] 11. јануара 2007. Вијетнам је сад једна од најотворенијих Азијских економија: двосмерна трговина је вреднована на око 160% ГДП 2006. године, што је више од два пута веће од истовременог односа Кине и више него четири пута веће од односа Индије.<ref>[http://money.cnn.com/magazines/fortune/fortune_archive/2006/11/13/8393174/index.htm Vietnam Vrooooom: Asia's second-fastest-growing economy takes the global stage.] [[CNN]] Money. 13 November 2006.</ref> Вијетнамови главни трговачки партнери су Кина, Јапан, Аустралија, [[Асоцијација нација Југоисточне Азије|АСЕАН]] земље, Сједињене Државе и Западна Европа.
Вијетнамски цариснка испостава је известила јула 2013. да је тотална вредност међународне робне размене за прву половину 2013. била УС$124 милијарди, што је 15,7% више него за исти период 2012. године. Мобилни телефони и њихови делови су били увожени и извожени у великим бројевима, док је на тржишту природних ресурса, сирова нафта била највише рангирани експорт, а велике количине гвожђа и челика су увезене током тог периода. САД је била земља која је купила највећу количину Вијетнамскоб извоза, док су кинаска добра била најпопуларнији Вијетнамски увоз.<ref>{{cite web|title=Developments and trends of Vietnam international merchandise trade in June and the first half of 2013|url=http://www.customs.gov.vn/English/Lists/News/ViewDetails.aspx?ID=195|work=Vietnam Customs|publisher=General Department of Vietnam Customs|accessdate = 31. 7. 2013|date = 23. 7. 2013}}</ref>
Као резултат неколико мера [[земљишна реформа|земљишних реформи]], Вијетнам је постао велики извозник пољопривредних производа. Он је са највећи произвођач на свету [[индијски орах|индијских]] ораха, са једном трећином глобалне производње; највећи произвођач [[бибер|црног бибера]], чинећи једну трећину светског тржишта; други по величини извозник [[пиринач|пиринча]], после [[Тајланд]]а. Вијетнам је други по величини извозник кафе.<ref>[http://www.bbc.com/news/magazine-25811724 How Vietnam became a coffee giant]</ref> Вијетнам има највећу пропорцију земље намењене узгоју перманентних усева – 6.93% – међу нацијама у ширем Меконг подрегиону. Други примарни извозни продукти су [[чај]], [[гума]], и рибљи производи. Пољопривредни удео Вијетнамовог ГДП је пао задњих деценија, опадајући са 42% у 1989. години до 20% у 2006, јер је продукција других сектора економије порасла.
Године 2014. земља је уговорила споразум о слободној трговини са [[Европска Унија|Европском Унијом]] који јој даје приступ ЕУ [[Генерализовани систем преференци|генерализованом систему преференци]], који пружа преферентни приступ Европским тржиштима земљама у развоју путем умањених тарифа.<ref name="EUfta">{{cite news|title=Vietnam-EU free trade agreement set to fire |url=http://www.vietnamtribune.com/index.php/sid/222099915/scat/fc849e836694179b/ht/Vietnam-EU-free-trade-agreement-set-to-fire|accessdate = 19. 5. 2014|publisher=''Vietnam Tribune''}}</ref>
=== Наука и технологија ===
Ред 113:
Вијетнамски научници су развили многа академска поља током династијске ере, пре свега [[Друштвена наука|друштвене науке]] и хуманистике. Земља се поноси миленијумски дугачком традицијом аналитичких историја, као што је ''[[Ђạи Виệт сử кý тоàн тхư]]'' краљевског историчара Нгô Сĩ Лиêн. Вијетнамски монаси предвођени абдицираним царом [[Трầн Нхâн Тôнг]] су развили Трúц Лâм Зен грану филозофије у 13. веку. [[Аритметика]] и [[геометрија]] су биле нашироко предаване у Вијетнаму од 15. века, користећи као основу уџбеник ''Ђạи тан тоан фап'' који је написао Лươнг Те Винх. Он је увео у Вијетнам појам броја [[0 (број)|нуле]], док је Мак Хиен Тíч користио термин -{''số ẩn''}- (sh: „непознат/тајан/скривен број“) за [[негативан број|негативне бројеве]]. Вијетнамски научници су исто тако произвели бројне [[енциклопедија|енциклопедије]], као што је -{''Vân đài loại ngữ''}- писца -{[[Lê Quý Đôn]]}-.
У новије време, Вијетнамски научници су направили многе значајне доприносе у разним областима студија, пре свега у [[математика|математици]]. [[Хоанг Туy|Хоàнг Тụy]] је био пионир у [[примењена математика|примењено математичком]] пољу [[глобална оптимизација|глобалне оптимизације]] у 20. веку, док је -{[[Ngô Bảo Châu]]}- освојио [[Филдсова медаља|Филдсову медаљу]] 2010. године за доказ [[Фундаментална лема (Лангландсов програм)|фундаменталне леме у теорији аутоморфних форми]]. Вијетнам тренутно ради на развоју домаћег [[Листа владиних свемирских агенција|свемирског програма]], и планира да конструише Вијетнамски свемирски центар до 2018. који ће коштати УС$600 милиона.<ref>[http://www.asianscientist.com/topnews/vietnam-build-us600m-national-space-center-by-2018/ "Vietnam To Build US$600m National Space Center By 2018"]. Asian Scientist, 22 November 2011. Retrieved 27 November 2011.</ref> Вијетнам је такође направио знатан напредак у развоју [[робот]]а, као што је [[ТОПИО]] хуманоидни модел.<ref>{{Cite news|url=http://www.diginfo.tv/2007/12/05/07-0601-d.php |title=Nano technology | Computer | Robot | TOSY TOPIO – Table Tennis Playing Robot |work=DigInfo News |location =Tokyo |date = 5. 12. 2007}}</ref> Године 2010, Вијетнамска укупна државна потрошња на науку и технологију је била око 0,45% његовог ГДП.<ref>[http://vietnamnews.vnagency.com.vn/Economy/206910/tech-science-spending-too-low.html "Tech, science spending too low"]. VietNam News, 21 December 2010. Retrieved 30 April 2012.</ref>
== Референце ==
| |||