Битка на Овчем Пољу — разлика између измена

У [[1915.]] години, све до почетка октобра, било је на фронтовима затишје, изузев мањих чарки. Живот се одвијао у релативном миру и могле су се на неки начин регулисати потребе грађана за коришћењем железнице, па је то и учињено. У међувремену, одвијао се и међународни caoбрaћaj преко [[Цариброд]]а и [[Солун]]а. Нарочито преко Солуна. Овим путем су нам стизале све ратне потребе од наших савезнина, највише муниција из [[Француска|Француске]]. Међутим, пут кроз Македонију био је угрожен упадом [[комити|комитских чета]] из [[Краљевина Бугарска|Бугарске]]. {{напомененапомена|Напади на пруre у Македонији вршени су још од изградње тих пруга. Комитске цете нападале су врло често, рушиле пругу, мостове, а и отимале службеике запослене на прузи и за њихово пуштање уцењивале и тражиле велике суме у златy. [[Османско царство|Турска]] је морала да осигyрава све пруге у Македонији и у тy сврху оснивала у неким местима војне јединице. Мноrи налади обављивани су тада у штампи у Солуну и [[Цариград]]у. Неки примери се налазе у „Материјалима за историју ЈЖ” Јордана Пешевског у Железничком музеју Београд. Том I "Новини" бр. 49 од 19. VIII 1891. године, Том VI; оbјавњено је да су од Солуна до Ристовца успоставњене три војне станице са јединицама које тре5а да обезбеди пругy и саобраћај возова. И за време [[Борба за Македонију|борбе за Македонију]] бугарашке комите су биле у рату са српским четницима. Ситуација је остала слична након [[други балкански рат|другог балканског рата]].}}