Јелена Шубић Котроманић — разлика између измена

'''Јелена Шубић''' ( [[1306.]] - [[10. април]] [[1378.]] ) је била средњовјековна брибирска и босанска кнегиња поријеклом из хрватске племићке породице Шубића, жена [[Vladislav Kotromanić|Владислава Котроманића]] и мајка [[Стјепан I Котроманић|Стјепана I Котроманића]].

Јелена је рођена у тврђави Скадрин. Рођена је почетком [[14. вијек|14. вијека]] и била је кћерка Јураја II Шубића и његове мистериозне супруге кнегиње Лелке. Јелена је имала три брата Младен III Шубић, Павао III Шубић и Деодат и једну сестру Катарину.<br>

Удала се за Владислава Котроманића, брата босанског бана [[Стјепан II Котроманић|Стјепана II Котроманића]]. Јеленина удаја за Владислава је опет зближила моћне породице Котроманића и Шубића, а вјенчање је обавио трогирски бискуп Ламприди. Како су Јелена и Владислав били у другом и трећем кољену сродства, био је потребан дозвола од папе како би брак био ваљан у очима Римокатоличке цркве. За тај допуст се нико није побринуо, иако је папа раније дао дозволу за брак Владиславова брата и ортенбуршке грофице на захтјев бана Младена II Шубића, што је Јеленин брак с Владиславом чинило неисправним према канонском закону. Јеленин супруг, ипак, није био вјеран, баш као и већина Котроманића. Доминик Мандић сматра да је Владислав добио ванбрачног сина, будућег краља Стјепана Дабишу, недуго након што је Јелена родила будућег краља Твртка I. Дјеца Владислава и Јелене су били:

*бан (касније краљ) Стјепан ТврткоВук I(рођен (ц[[1345]]. 1338- -послије [[1374]]. 1931)

Због погоршаног здравља, Владислав се [[1353]]. године одрекао насљедних права у корист њиховог петнаестогодишњег сина Твртка, који је наслиједио Владиславова брата Стјепана као бан, а касније се крунисао за првог босанског краља. Владислав је умро у првим годинама синове владавине.<br>

Иако никада није постала баница Босне, Јелена је имала значајан утицај током владавине свога сина. Јелена је свом сину пружала подршку током његове владавине и активно учествовала у управљању државом. За вријеме борби њених синова, Твртка и Вука, за власт над Босном [[1366]]. године, Јелена је била истјерана из Босне и затворена у неком селу поред Неретве. Након краткотрајног боравка у егзилу, Јелена и Твртко су се [[1367]]. године вратили у Босну, гдје је Твртко поново преузео власт.

Потпис кнегиње Јелене и краљице Доротеје се налази поред Твртковог потписа на једној повељи Дубровчанима, што значи да је кнегиња Јелена умрла након што се [[1377]]. године Твртко окрунио за краља. Књегиња Јелена је умрла у само подне 10. априла 1378. године.