Википедија

Нико — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м додана категорија Људи под псеудонимом помоћу геџета HotCat
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 15:
| месец_смрти = јул
| година_смрти = 1988.
| место_смрти = [[ИбицаИбиза]]
| држава_смрти = [[Шпанија]]
}}
'''Нико''' ({{јез-нем|Nico}}), рођена као '''Криста Пефген''' ({{јез-нем|Christa Päffgen}}; [[Келн]], [[16. октобар]] [[1938]] — [[ИбицаИбиза]], [[18. јул]] [[1988]]),<ref name="The Great Rock Discography">{{Cite book
| first= Martin C.
| last= Strong
Ред 35:
Након бега из [[Русија|руске]] окупационе зоне [[1946]]. године, Криста и њена мајка нашле су се у тада врло осиромашеној [[САД|америчкој]] окупационој зони Берлина. Да би преживела и да би зарадила за своје школовање, Криста је била присиљена да већ са 13 година почне да ради као кројачица и благајница у продавници.
 
Након годину дана њена мајка јој је пронашла посао модела у једној берлинској модној агенцији што јој је одредило даљи ток живота. У 15.-тој години по задатку модне агенције била је посалта на острво [[ИбицаИбиза|ИбицуИбизу]] где је упознала [[фотограф]]а који ју је прозвао Нико, према њеном одбеглом дечку Нику Папатакису<ref>[http://www.praguepost.com/print/3725-life-among-the-ruins.html Prague Post{{webarchive |url=https://web.archive.org/web/20100903124404/http://www.praguepost.com/print/3725-life-among-the-ruins.html |date = 3. 099. 2010. }}: Life among the ruins; Poignant moments of love and loneliness in postwar Europe]</ref>. Касније је тог фотографа срела и у [[Париз]]у као власника ноћног локала.
 
=== Глумачка каријера ===
Њен долазак на острво био је почетак судбинске повезаности са ИбицомИбизом, тада, а и сада, монденским летовалиштем популарних и моћних људи из [[филм]]а и шоу бизниса. Та познанства су јој [[1958]]. омогућила улогу у краткој сцени филма «По први пут» са тада врло популарним [[Марио Ланца|Мариом Ланцом]] у режији [[Рудолф Мате|Рудолфа Матеа]].
 
Године [[1959]], у вили свог пријатеља у [[Рим]]у, Нико је упознала [[Федерико Фелини|Федерика Фелинија]] који ју је позвао на снимање свог филма »[[Слатки живот]]» (La dolce vita). Фелини је уочио њен таленат па јој је одмах понудио мању улогу у овом филму. Овом улогом њен углед у филмским и модним круговима снажно је порастао па су Нико и њена мајка у [[Париз]]у потписале уговор са много познатијом [[Мода|модном]] агенцијом. Ускоро су се њене слике појавиле у часописима и рекламама широм света. Париз јој је постао дом у наредних пет година а време је врло често проводила и на ИбициИбизи.
 
Године [[1960]]. Нико је као модел отишла у [[Њујорк]] где је узимала часове глуме код Lee Strassbergа, припремајући се за озбиљну филмску каријеру. У децембру [[1962]]. године добила је велику улогу у [[Француска|француском]] филму Стриптиз где је упознала [[Серж Генсбур|Сержа Генсбура]] који је био продуцент насловне песме за филм.
Ред 47:
Нико је [[1964]]. срела [[Брајан Џоунс|Брајана Џоунса]] који ју је упознао са менаџером [[Ролингстоунс]]a Andrewa Loog Oldhama са којим је направила свој први сингл «I'm Not Sayin» у продукцији [[Џими Пејџ|Џимија Пејџа]].
 
Вративши се у [[Њујорк]] крајем [[1964]]. године, Нико је наставила са својим послом модела али је наставила и са певањем у познатом Blue Angel Loungeu. У то време имала је и кратку љубавну везу са [[Ален Делон|Аленом Делоном]] којег је била срела раније [[1962]]. године у Италији. У тој вези Нико је затруднела и добила сина Арија<ref>{{cite web|last=Holden|first=Stephen |url=https://movies.nytimes.com/movie/review?res=9902E3DE1239F930A35752C0A960958260 |title=Movie Review - Nico Icon - FILM REVIEW;The Life and Times of a Doomed Warhol Superstar - NYTimes.com |publisher=Movies.nytimes.com |date = 3. 011. 1996. |accessdate = 033. 099. 2013.}}</ref>. У том раздобљу сви су желели да упознају ту мистериозну плавокосу девојку коју су сви почели обожавати. Касније у Паризу, Нико је уознала [[Боб Дилан|Боба Дилана]] који је убрзао њену певачку каријеру поклонивши јој песму «I'll Keep It with Mine» која је касније била објављена и на њеном првом албуму «Chelsea Girl»<ref name="The Great Rock Discography" />. Дилан је касније на свом албуму «Blonde on Blonde» написао и посвету за Нико названу «Visions of Johanna»
 
Легенда каже да је Нико упознавши [[Енди Ворхол|Ендија Ворхола]] једноставно рекла: «Желим да певам» и он ју је упознао са његовим тадашњим уметничким штићеницима из [[Велвет андерграунд]]а који су били део његове Exploding Plastic Inevitable трупе. Од тада је Нико престала да се бави својим дотадашњим послом модела и целу годину је провела с члановима групе на турнеји.
Ред 53:
Потпуно се у том времену придруживши бенду певала је у неким од класика [[Лу Рид]]а као што су «Femme Fatale», «All Tomorrow's Parties» анд «I'l l Be Your Mirror» учествујући у снимању легендарног албума «[[Велвет Андерграунд и Нико]]» (1967)<ref name="The Great Rock Discography" />. Тај албум и њена појава учинили су је најхаризматичнијом појавом музике тог времена.
 
Нико је паралелно наступала у познатим клубовима у којима су наступала тада најпопуларнији музичари. Нико се окреће соло каријери будући да је у бенду дошло до сукоба изазваних њеном харизматичноћу и сталним изменама љубави и мржње између ње, Џона Кејла и Лу Рида. [[1967]]. Нико је издала свој први албум «Chelsea Girl» са песмама Рида и Кејла као и песмом Боба Дилана<ref>{{cite web|last=Gross|first=Joe|title=Nico: Biography|url=https://www.rollingstone.com/artists/nico/biography |publisher=Rolling Stone via [[Internet Archive]]|accessdate = 11. 066. 2010. |archiveurl = https://web.archive.org/web/20080622105119/http://www.rollingstone.com/artists/nico/biography |archivedate = 22. 066. 2008.}}</ref>. Њен дубоки наркотичкни једноличан глас постао је њен заштитни знак, исто као и њене изражене јагодице, мрачни мејк-ап и мртвачки поглед.
 
Џон Кејл био је продуцент њена прва три албума пуна мрачних тонова, чудних звукова и осећаја. На турнеје је ишла ретко, углавном по [[Шпанија|Шпанији]] и [[Француска|Француској]], као и у [[Њујорк]]у. Њени наступи у тим временима били су незаборавна искуства. Њена музика које је била препуна тајанственог [[Индија|индијског]] звука и инструмената код слушалаца је одјекивала врло [[Мистицизам|мистично]] и интензивно.
Ред 65:
=== Смрт ===
[[Датотека:2006-07-24 Friedhof Grunewald-Forst Grabmal Nico.jpg|мини|десно|Гроб у Берлину]]
Дана 18. јула [[1988]], возећи се бициклом на [[ИбицаИбиза|ИбициИбизи]] доживела је [[мождани удар]] од којег је пала са бицикла. Пролазници су је пронашли без свести. истог дана је преминула у локалној болници<ref name="shortbio">{{cite web|url=http://smironne.free.fr/NICO/bio.html|title=Nico: A Short Biography|last=Mironneau|first=Serge|accessdate = 8. 088. 2011.}}</ref>.
 
Њен пепео је сахрањен у [[Берлин]]у, на малом гробљу, у гробницу где је сахрањена и њена мајка Маргарета, у присуству неколико пријатеља, уз песму ''-{Mütterlein}-'' са албума ''-{Desertshore}-'' емитовану са касетофона.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Нико”