Прокламација о еманципацији — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 27:
[[Аболиционизам|Аболиционисти]] су дуго времена тражили од Линколна да ослободи све робове. На масовном скупу у Чикагу 7. септембра 1862, захтевана је тренутна еманципација за све робове. Делегација коју је предводио [[Вилијам В. Патон]] се састала са председником у [[Бела кућа|Белој кући]] 13. септембра. Линколн је рекао како у мирнодопским условима нема уставно овлашћење да ослободи робове. Чак и у време рата, еманципација је била ризичан политички потез. Јавно мњење као целина је било против тога.{{sfn|Guelzo|2004|pp=18}}} Очекивано је оштро противљење коперхед демократа{{напомена|Коперхед ({{јез-енг|Copperhead}}, ''бакроглави'') демократе су представљале гласну групу демократа на Северу, који су се залагали за тренутно потписивање мира са Конфедерацијом. Републиканци су почели ове антиратне демократе да називају Коперхед, упоређујући их са отровном змијом ''-{[[Agkistrodon contortrix]]}-'', која се у Сједињеним Државама назива ''-{copperhead}-''. Ова група је прихватила тај надимак, али га је повезивала са својом љубављу према слободи.}}, а реакција лојалних граничних држава је била неизвесна. Делавер и Мериленд су већ имали висок проценат слободних црнаца 1860: 91,2% Делавер а 49,7% Мериленд.{{sfn|Kolchin|1994|pp=82}}
 
Линколн је први пут расправљао о Прокламацији са својим кабинетом јула 1862. Веровао је да му била потребна победа Уније на бојишту како би његова одлука имала позитиван призвук. [[Битка код Антитама]] у којој су снаге Уније одбациле инвазију Конфедерације на Мериленд му је дала прилику да изда прелиминарну прокламацију 22. септембра 1862. Линколн је прво показао рани нацрт Прокламације свом потпредседнику, [[Ханибал Хамлин|Ханибалу Хамлину]],<ref>[http://bangorinfo.com/Focus/focus_hannibal_hamlin.html Бангор у фокусу: Ханибал Хамлин], Приступљено 24. 4. 2013.</ref> срчаном аболиционисти који је често био необавештен о председничким одлукама. ФиналнаКоначна Прокламација је издатаобјављена 1. јануара 1863. Иако је имплицитно добио овлашћење Конгреса, Линколн је као темељ Прокламације користио свој ауторитет главнокомандујућег армије и војске, ''као неопходну ратну меру'', а не еквивалент статута издатог од стране Конгреса или уставни амандман.
 
[[Датотека:Emancipation Proclamation.jpg|мини|250п|Репродукција Прокламације о еманципацији.]]