Чуанг Це (књига) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Ред 1:
[[Слика:Zhuangzi (book illustration).jpg|мини|Илустрација из књиге Чуанг Це]]
'''Чуанг Це''' је [[таоизам|таоистички]] спис назван по кинеском филозофу [[Чуанг Це]]у. Књига је написана после његове смрти, а садржи интерпретацију његовог учења.<ref name="Istorija kineske filozofije">Fung Ju-Lan, Istorija kineske filozofije, Nolit, Beograd, 1977, str. 124-138.</ref>
 
Верује се да је књигу саставио [[Куо Хсијанг]], велики коментатор Чуанг Цеа из [[3. век]]а.<ref name="Istorija kineske filozofije"/> Књига је збирка таоистичких списа, из различитих фаза развоја таоизма. Није утврђено шта је писао сам [[Чуанг Це]], али се углавном сматра да поглавља која представљају мисао треће фазе таоизма, представљају философију самог Чуанг Цеа.<ref name="Istorija kineske filozofije"/>
Ред 6:
== Садржај ==
 
УПрво првојпоглавље глави,се насловљенојзове „Срећни»Срећни излет“излет«, говориа друго »О једности ствари«. У „Срећном излету“ се говори о различитим степенима [[срећа|среће]]. Тако слободан развој људске [[природа|природе]] може водити релативној срећи, док се апсолутна срећа постиже вишим разумевањем природе ствари. Зарад раста и развоја, потребно је слободно испољавање унутрашње природе ствари, која се назива [[Те]] и проистиче непосредно из [[Тао]]-а. Те је оно што нас чини оним што јесмо. Сва бића су срећна када се њихов Те, или њихова природа, потпуно и слободно испољава и развија.<ref name="Istorija kineske filozofije"/>
 
У књизи Чуанг Це супротставља оно што је природно ономе што је човеково. Слеђење природног, извор је васколике среће и доброте, док је слеђење онога што је човеково извор васколиког бола и зла.