Kredit — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 19:
Postoje dva glavna oblika privatnog kredita koje banke odobravaju; [[Зеленашки уговор|neobezbeđeni kredit]] (bez garancije) kao što su potrošačke [[Кредитна картица|kreditne kartice]] i male neobezbeđene pozajmice i obezbeđeni krediti (sa garancijom) za koje se tipično garantuje samim predmetom kupovine novcem od kredita (kuća, čamac, automobil itd). Da bi smanjile izloženost riziku da ne dobiju svoj novac nazad (neisplaćivanje kredita), banke obično odobravaju velike kredite onima koje smatraju kreditno sposobnim ali takođe zahtevaju garantno obezbeđenje; nešto što je iste vrednosti kao pozajmica a što će biti preneto na banku ukoliko zajmoprimalac ne ispuni uslove vraćanja kredita. U tom trenutku, banka koristi prodaju onoga što je dato kao garantno obezbeđenje da bi smanjila svoje obaveze. Primeri obezbeđenog kredita uključuju hipotekarne kredite koji se koriste za kupovinu kuća, čamaca itd. i PCP (kredit sa individualno definisanim planom otplate) kreditne aranžmane za kupovinu automobila.
Kretanja finansijskog [[kapital]]a obično zavise ne samo od transfera kredita već i od transfera kapitala.<ref name="ALI" /> Globalno kreditno tržište je tri puta veće od ukupnog globalnog kapitala. Kredit u suštini zavisi od reputacije ili kreditne sposobnosti lica koje preuzima odgovornost za sredstva. Kreditom se takođe trguje na [[Финансијска тржишта|finansijskim tržištima]]. Najčistiji oblik takvog tržišta je tržište razmene neisplaćenih kredita, to je sutštinski tržište trgovine kreditima i u osiguranju kredita. Razmena neisplaćenog kredita predstavlja cenu po kojoj svaka od strana razmeni [[Ризик|rizik]] – prodavac te zaštite preuzima rizik nesiplaćenog kredita uz plaćanje naknade, koja se obično obeležava baznim poenima (jedan bazni poen iznosi 1/100 [[Проценат|procenata]]) fiktivnog iznosa na koji se poziva, dok kupac zaštite plaća premiju i ukoliko osnovna obaveza (pozajmica, [[Обвезница|obveznica]] ili druga vrsta potraživanja) ne bude isplaćena, prenosi to potraživanje na prodavca zaštite i prima od prodavca nominalnu vrednost ( to jest celokupnu obavezu).
== Vrste ==
Postoji viša vrsta kredita uključujući, ali se ne ograničavajući na kredite banke, komercijalne kredite, potrošačke kredite, investicione kredite, međunarodne kredite, državne kredite I kredite za nekretnine.
=== Trgovinski Krediti ===
U komercijalnoj [[Трговина|trgovini]], termin "trgovinski kredit" označava odobrenje naknadnog plaćanja kupljene robe. Kredit se ponekad ne odobrava kupcu koji je finansijski nestabilan ili je u finanskim poteškoćama. Kompanije često nude trgovinske kredite svojim klijenitma kao deo uslova ugovora o kupovini. Organizacije koje nude kredit svojim klijentima obično zapošljavanju menadžera za kredite.
=== Potrošački kredit ===
Potrošački kredit se može definisati kao "novac, roba ili usluga koja se obezbeđuje pojedincu u odsustvu plaćanja koje se odmah vrši". Uobičajeni oblici potrošačkog kredita uključuju [[Кредитна картица|kreditne kartice]], kartice prodajnih lanaca, finansirane kupovine motornih vozila, pozajmice sa individualnim planom otplate, potrošačke linije kredite, maloprodajne pozajmice I hipotekarne kredite. Ovo je široka definicija potrošačkog kredita I odgovara definicije Banke Engleske "pozajmljivanje pojedincima". Imajući u vidu veličinu I prirodu hipotekarnog tržišta, mnogi klasifikuju hipotekarne pozajmice kao posebnu kategoriju individualniih pozajmica a hipotekarni krediti vezani za nekretnine su isključeni iz neke od definicija potrošačkih kredita kao što je ona koju su prihvatile Savezne reserve SAD.<ref>{{Cite book|url=https://books.google.co.uk/books?id=wacM4zKAIe4C&pg=PA106&lpg=PA106&dq=residential+mortgages+are+excluded+from+some+definitions+of+consumer+credit&source=bl&ots=aXZkVjjrjR&sig=59IJ7kdTdUFN8gwWM8ylTzl7h_M&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwj49s742bvXAhXKxqQKHdDlCjMQ6AEINTAD#v=onepage&q=residential%20mortgages%20are%20excluded%20from%20some%20definitions%20of%20consumer%20credit&f=false|title=STRATEGIC CREDIT MANAGEMENT IN BANKS|last=POPLI|first=G. S.|last2=PURI|first2=S. K.|year=2013|publisher=PHI Learning Pvt. Ltd.|isbn=9788120347045|language=en}}</ref>
Trošak kredita je dodatni iznos, koji se naplaćuje kao dodatak na pozajmljeni iznos a koji zajmoprimalac mora da plati. On uključuje [[Камата|kamatu]], troškove obrade kredita i druge troškove. Neki troškovi su obavezni, njih je definisao zajmodavac kao sastavni deo kreditnog aranžmana. Drugi troškovi, kao što su oni za osiguranje kredita, mogu biti opcioni; zajmoprimaoc odlučuje da li želi da se oni uključe u ugovor.
Kamate i drugi troškovi su predstavljeni na različite načine ali u mnogim zakonodavstvima se od zajmodavca zahteva da dostavi cenu za sve obavezne troškove u formi godišnje stope u procentima. Cilj obračuna godišnje stope je da se promoviše "istina prilikom davanja zajmova", da bi se potencijalnim zajmoprimaocima stvorila jasnija slika pravih troškova uzimanja pozajmice i da bi se omogućilo upoređivanje između konkurentnih proizvoda. Godišnja stopa se izvodi iz obrasca plaćanja avansa i otplate tokom trajanja ugovora. Opcioni troškovi obično nisu uključeni u obračun godišnje stope [[Annual percentage rate|APR]].
== Референце ==
| |||