Конкордатска криза — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci |
||
Ред 8:
Први нацрт Конкордата између Свете столице и Краљевине СХС начињен је [[1922]]. године, а преговори су настављени [[1933]]. године. Кнез [[Павле Карађорђевић]] и загребачки надбискуп [[Антон Бауер]] водили су разговор о мерама за сређивање односа између Римокатоличке цркве и југословенске државе. Бауер је тражио да се службено распусте све [[слободно зидарство|масонске]] ложе у земљи и закључи [[Конкордат]] са Светом столицом. Римокатоличка црква није била задовољна својом образовно-васпитном улогом у друштву. Кнез Павле је обећао да ће Римокатоличкој цркви у већој мери изаћи у сусрет. Због међународног положаја Римокатоличке цркве и страха од угрожавања суверинитета државе, југословенске власти су годинама одуговлачиле потписивање Конкордата. Влада [[Милан Стојадиновић|Милана Стојадиновића]] је показала вољу да посао доврши, а кнез Павле је подржавао Стојадиновића по томе питању.{{sfn|Петрановић|1988|p=275}} Први потези [[Милан Стојадиновић|Стојадиновићеве]] Владе ишли су у том правцу. Стојадиновић је рачунао да ће се преко Конкордата приближити [[Ватикан]]у и [[Краљевина Италија|Италији]], као и да ће побољшати односе са римокатоличким верницима у Хрватској и тиме ослабити утицај [[Хрватска сељачка странка|Хрватске сељачке странке]].{{sfn|Петрановић|1988|p=275}}
По Стојадиновићевом налогу, министар правде Људевит Ауер, Хрват и римокатолик из [[Сисак|Сиска]], пре поласка за [[Рим]] посетио је патријарха [[Патријарх српски Варнава|Варнаву Росића]]. Текст Конкордата био је достављен српском патријарху, али [[Српска православна црква|СПЦ]] није консултована о овом питању. Конкордат су коначно потпусали кардинал Еуђенио Пачели (потоњи [[папа Пије XII]] и министар правде Краљевине Југославије Људевит Ауер у Риму [[25. јул]]а [[1935]]. године. Уговором је Римокатоличка црква у Југославији добила знатна права на пољу образовања, социјалних и хуманитарних делатности. О потписивању Конкордата, Стојадиновићева Влада и [[Ватикан]] издали су одвојена саопштења. У саопштењу Стојадиновићеве Владе изнето је да ће се Конкордатом спровести „Уставом код нас усвојена равноправност католицизма са осталим признатим конфесијама.“ Посебно је наведено да се Света столица обавезала да ће поштовати југословенске државне интересе приликом попуњавања црквених положаја, нарочито оних најважнијих. Ватиканско саопштење садржало је више детаља. Ни југословенска, ни ватиканска страна није текст Конкордата ставила на увид јавности, због жеље да се без много прашине протури давање примата Римокатоличкој над Православном црквом у Југославији. Потписивање Конкордата прошло је готово без реакције у југословенској јавности. Ипак, његова ратификација у [[Народна скупштина Краљевине Југославије|Народној скупштини]] одлагана је пуне две године, јер је Стојадиновић желео да претходно постигне споразум са Српском православном црквом.{{sfn|Петрановић|1988|p=275}} У међувремену, копија Конкордата из фиоке патријарха Варнаве доспела је у јавност, и то вероватно под утицајем некога из опозиције.<ref>{{Cite web |url=http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:298275-Diktat-svete-stolice|title=Diktat-svete-stolice|accessdate = 13. 2. 2012 |work= |publisher=Конкордатска криза - novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:298275-Diktat-svete-stolice|date=}}</ref>
== Распламсавање кризе ==
| |||