Епархија тимочка — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 44:
У време [[Први српски устанак|Првог српског устанка]] ([[1804]]—[[1813]]) ова област била је под влашћу [[Београдска митрополија|београдског митрополита]], пореклом [[Грци|Грка]]. Када је [[1830]]. [[султан]]овим [[хатишериф]]ом [[Србија]] постала аутономна [[кнежевина]], са [[Милош Обреновић|Милошем Обреновићем]] као наследним [[кнез]]ом на челу, исходио је кнез [[Милош Обреновић|Милош]] 1831. од Цариградске патријаршије [[томос]] којим се у [[Кнежевина Србија|Кнежевини Србији]] образује [[Аутономија|аутономна]] [[митрополија]] са вишом јерархијом састављеном од [[Срби|Срба]]. Први [[митрополит]] ослобођене [[Србија|Србије]] био је [[Митрополит београдски Мелентије|Мелентије Павловић]]. Када је [[1833]]. [[Тимочка Крајина|Тимочка крајина]] приопојена Кнежевини Србији, одмах су предузети кораци за оснивање нове српске епархије за ову област.
Тимочка крајина, без великих средишта, није имала ни материјалних ни духовних удобности онолико, колико су имале неке друге области Србије. Још у [[антички Рим|римско доба]] изграђена многобројним градићима и кулама, она је за време [[Османско царство|турске владавине]] била разрушена и дочекала ословођење [[1883]]. године са малим бројем црквица и капела, од насилничког ока склоњеним чатмарама и [[брвнара]]ма.
Противно ставу Светог архијерејског синода и потребама Православне цркве у [[Краљевина Србија|Краљевини Србији]], влада [[Милутин Гарашанин (политичар)|Милутина Гарашанина]] је 1886. године издејствовала и спровела укидање ове епархије. Главни заговорник укидања је био [[Милан Кујунџић Абердар]], тадашњи министар просвете и црквених дела. Одмах након пада Гарашанинове и Кујунџићеве владе, Свети архијерејски синод је у јесен 1887. године затражио да се епархија, али то је учињено тек 1891. године.{{sfn|Пузовић|1995|p=143-158}}
на је и у [[Први светски рат|Првом]] и у [[Други светски рат|Другом светском рату]] претрпела тешке околности.
== Намесништва ==
| |||