Мењач — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
|||
Ред 17:
Аутомобили са аутоматским мењачем релативно су ретки у Србији. У Европи их има знатно више, док у Америци само око пет одсто новопродатих путничких возила има мануелни мењач - САД је практично други свет када су у питању четвероточкаши.
Лакоћа вожње је главна предност аутоматике. Седне се, убаци у Д и вози. У колони само се пусти кочницa и крене лагано напред. Не мора да се уради комбинацијa квачило-мењач-гас-квачило-мењач-кочница неколико стотина пута на деоници од два километра.▼
На узбрдици нема кретања уназад – само се пусти кочница или да мало гаса и лагано се креће.▼
Неискусни возачи често често држе мотор у сувише ниским обртајима, покушавају нагло да убрзају у нпр. петом степену преноса уместо да спусте у четврти или трећи и слично. Са друге стране, они „искусни“ уживају да казаљку обртомера утерају дубоко у црвену зону. Аутоматски мењач се брине да до оваквих ситуација не долази.▼
Реална тестирања до сада обављена говоре да класични аутоматици, без обзира на врсту и генерацију троше најмање 10% горива више од мануелних.▼
Код њега је неупоредиво теже наћи узрок проблема него код мануелног. Савремени аутоматици имају на стотине, неретко и више од хиљаду компоненти.▼
У сервису морају да обаве детаљну проверу како би утврдили квар и заменили део. Проблем је у томе што су многе компоненте интегрисане у веће целине, тако да нема „крпљења“.▼
Најчешће мала неисправност временом изазове озбиљан проблем, па је неопходна комплетна репарација.▼
Постоји више врста аутоматских мењача и међу њима треба направити јасну разлику.
Линија 35 ⟶ 51:
Код ЦВТ-а не постоје степени преноса у класичном смислу (може да се понаша као да има нпр. шест брзина, уколико произвођач то жели), а мотор се скоро увек држи на оптималном броју обртаја (осим приликом оштрих убрзања). Међутим, сам осећај у вожњи не одговара многим возачима, а ту је и иритирајуће монотон звук мотора.
▲**Предности и мане**
▲Лакоћа вожње је главна предност аутоматике. Седне се, убаци у Д и вози. У колони само се пусти кочницa и крене лагано напред. Не мора да се уради комбинацијa квачило-мењач-гас-квачило-мењач-кочница неколико стотина пута на деоници од два километра.
▲На узбрдици нема кретања уназад – само се пусти кочница или да мало гаса и лагано се креће.
▲Неискусни возачи често често држе мотор у сувише ниским обртајима, покушавају нагло да убрзају у нпр. петом степену преноса уместо да спусте у четврти или трећи и слично. Са друге стране, они „искусни“ уживају да казаљку обртомера утерају дубоко у црвену зону. Аутоматски мењач се брине да до оваквих ситуација не долази.
▲Реална тестирања до сада обављена говоре да класични аутоматици, без обзира на врсту и генерацију троше најмање 10% горива више од мануелних.
▲Код њега је неупоредиво теже наћи узрок проблема него код мануелног. Савремени аутоматици имају на стотине, неретко и више од хиљаду компоненти.
▲У сервису морају да обаве детаљну проверу како би утврдили квар и заменили део. Проблем је у томе што су многе компоненте интегрисане у веће целине, тако да нема „крпљења“.
▲Најчешће мала неисправност временом изазове озбиљан проблем, па је неопходна комплетна репарација.
== Спољашње везе ==
| |||