Џез — разлика између измена

Централни инструмент сваког џез-ансамбла је [[бубањ]] са помоћним удараљкама, који са [[клавир]]ом, [[гитара|гитаром]] и [[контрабас]]ом чини ''ритам-секцију''. Нарочито се примјењују дувачки инструменти ([[саксофон]], [[кларинет]], [[труба]] и [[тромбон]], мада понекад се користе и [[флаута]], [[обоа]], [[рог (животињски)|рог]] и [[вибрафон]]<ref name="b">[http://www.bora.nis.edu.rs/jazz.html „Jazz“], ''-{bora.nis.edu.rs}-''. Приступљено [[25. мај]]а [[2014]].</ref>). Величина ансамбла варира од трија до пуног симфонијског џез-оркестра, у коме сваки инструмент може имати улогу [[солиста|солисте]]. Док у малим ансамблима сви инструменти импровизују на задату тему, џез-оркестар се служи писаним аранжманима, а импровизују само поједини солисти. Мада џез музика не искључује могућност плесања, она се приближује више типу класичне концертне музике него плесној музици и оштро се разликује од [[шлагер]]а.

 

 

Период 1950-тих је био праћен појавом [[фри џез]]а, који је истраживао свирање без регуларног метра, такта и формалних структура, а средином 1950-их, појавио се [[хард боп]], који је увео утицаје из [[ритам и блуз|ритма и блуза]], [[госпел]]а и блуза, посебно у саксофонском и клавирском свирању. [[Модални џез]] се развио током касних 1950-тих, користећи [[Мод (музика)|мод]], или музичку скалу, као основу музичке структуре и импровизације. [[Џез фузија|Џез-рок фузија]] се појавила у касним 1960-тим и раним 1970-тим, комбинујући џез импровизацију са ритмовима [[рок музика|рок музике]], електричним инструментима, и високо појачаним сценским звуком. У раним 1980-тим, комерцијална форма џез фузије звана [[smooth jazz|смуд џез]] је постала успешна, остварујући знатну радио заступљеност. Други стилови и жанрови су били изобилно заступљени у 2000-тим, као што су [[Латин јазз|латински]] и [[афрокубански џез]].