Битка на реци Вороњеж — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нова страница: {{Историја Русије}}{{Инфокутија Војни сукоб | ијекавица = | ширина = | су… |
Нема описа измене |
||
Ред 51:
}}
{{Монголско освајање Русије}}'''Битка на реци Вороњеж''', у децембру 1237., био је први окршај [[Монголско освајање Русије|монголског освајања Русије]].
== Увод ==
Након [[Битка на Калки|битке на Калки]] 1223., Монголи су се повукли на исток, заузети освајањем Кине, док су руски кнежеви наставили своје братоубилачке ратове. 1237. Монголи су се вратили под вођством [[Бату-кан|Бату-кана]], [[Џингис-кан|Џингис-кановог]] унука: прошли су северном обалом [[Каспијско језеро|Каспијског мора]] и покорили [[Поволшка Бугарска|Поволшку Бугарску]]<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/869431083|title=The Age of Faith : the Story of Civilization, Volume IV|last=Will.|first=Durant,|date=2011|publisher=Simon & Schuster|others=3M Company.|year=|isbn=9781451647617|location=[Place of publication not identified]|publication-place=|pages=739|type=|oclc=869431083}}</ref>. Затим су упутили гласнике у [[Рјазањ]], најисточнији од руских градова, тражећи данак и покорност<ref name=":0">{{Cite book|url=http://archive.org/details/chronicleofnovgo00michrich|title=The chronicle of Novgorod, 1016-1471|last=Michell|first=Robert|last2=Shakhmaton|first2=A. A.|last3=Forbes|first3=Nevill|last4=Beazley|first4=C. Raymond (Charles Raymond)|date=1914|publisher=London, Offices of the society|others=University of California Libraries}}</ref>.
== Супротстављене снаге ==
Величина и састав супротстављених војски могу се грубо проценити на основу савремених хроника<ref name=":1">{{Cite web|url=http://krotov.info/acts/12/pvl/novg07.htm|title=Новгородская летопись|website=krotov.info|access-date=2018-03-29}}</ref><ref name=":2">{{Cite book|title=Сборник летописей / Пер. с персидского О. И. Смирновой,редакция проф. А. А. Семенова. pp. Т. 1, кн. 2.|last=ад-Дин|first=Рашид|publisher=Издательство Академии Наук СССР|year=1952|isbn=|publication-place=|pages=71|type=}}</ref>. Савремени Монголски извори описују Батуову војску као 12-14 ''тумена''<ref name=":2" />'','' тј.120 до 140 хиљада људи, углавном номадских стрелаца-коњаника<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/913580743|title="Russkai︠a︡ zemli︠a︡" i obrazovanie territorii drevnerusskogo gosudarstva : istoriko-geograficheskoe issledovanie ; Mongoly i Rusʹ : istorii︠a︡ tatarskoĭ politiki na Rusi|last=1898-1965,|first=Nasonov, A. N. (Arseniĭ Nikolaevich),|last2=1898-1965.|first2=Насонов, А. Н. (Арсений Николаевич),|isbn=5020269352|edition=Izdanie vtoroe, stereotipnoe|location=Sankt-Peterburg|oclc=913580743}}</ref>. Међутим, тумени су често били далеко мањи, неки са свега 1.000 бораца. Војска се углавном састојала од номадских племена Средње Азије-Кипчака и Туркмена, док је правих Монгола било свега око 4.000, али они су заузимали сва командна места у свим одредима<ref name=":2" />.
На руској страни, хронике помињу поименце само петорицу кнезова<ref name=":1" />, које је сигурно пратила ''дружина,'' мали одред тешко наоружаних ратника на коњима, са оклопима и оружјем у Скандинавском стилу<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/77011698|title=The Cambridge history of Russia|last=|first=|date=2006|publisher=Cambridge University Press|others=Perrie, Maureen, 1946-, Lieven, D. C. B., Suny, Ronald Grigor.|year=|isbn=9780521812276|location=Cambridge|publication-place=|pages=81|type=|oclc=77011698}}</ref>. Ови одреди по правилу нису бројали више од неколико стотина људи<ref name=":3">{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/38550301|title=Lake Peipus 1242 : battle of the ice|last=1944-|first=Nicolle, David,|date=1996|publisher=Osprey Military|isbn=9781855325531|location=London|oclc=38550301}}</ref>. Главнину војске у [[Кијевска Русија|Кијевској Русији]] чинила је пешадија, састављена од слабо наоружаних грађана и сељака<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/216653180|title=A history of the Middle Ages, 284-1500|last=1902-1960.|first=Painter, Sidney,|date=1953|publisher=Macmillan|year=|isbn=9780333043172|location=London|publication-place=|pages=71|type=|oclc=216653180}}</ref>. Она је била слабија од номада, како по оружју, тако и по дисциплини. Пешаци су били наоружани секирама и копљима за лов на медведе; стрелаца је било мало, а од оклопа већина ратника имала је само штит<ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/56858783|title=Rusʹ i Orda|last=Borisovich)|first=Shirokorad, A. B. (Aleksandr|last2=Борисович)|first2=Широкорад, А. Б. (Александр|date=2004|publisher=Veche|isbn=5953302746|location=Moskva|oclc=56858783}}</ref>.
Број ратника на руској страни је несигуран. Једини одређени бројеви у хроникама су 1.700 ратника Еупатија Коловрата ("Прича о томе како је Батиј разорио Рјазањ")<ref>{{Cite book|title=Istorija starog vremena i druga dela staroruske književnosti|last=Lavrik|first=Andrej|publisher=DERETA|year=2009|isbn=978-86-7346-705-4|publication-place=Beograd|pages=233|type=}}</ref>, и 3.000 ратника војводе Доржа<ref name=":0" /> (у боју на реци Сити). Међутим, ово су велике војске за руске прилике оног времена. Кнез Александар Невски је 1242. окупио само 1.000 ''дружиника'' и 2.000 пешака из Новгорода и Черњигова за битку против Тевтонаца<ref name=":3" />, тако да је разумно претпоставити да се војска просечног руског кнеза у 13. веку бројала пре у стотинама негу у хиљадама.
== Битка ==
Након што су примили Монголске посланике и упутили их свом надређеном, великом кнезу Георгију у Владимир, погранични кнезови [[Рјазањ|Рјазања]], [[Муром|Мурома]] и Пронска окупили су своје снаге и запосели обалу реке [[Вороњеж]]<ref name=":1" />, чекајући појачање из [[Владимир-Суздаљ|Владимира-Суздаљског]]. Помоћ није стигла на време, и малобројна руска војска лако је разбијена почетком децембра 1237.
== Последице ==
Након пораза, кнез Јури се повукао у Рјазањ, који је одмах опседнут, док је његов синовац, кнез Роман, одвео део војске на север у Коломну, где се придружио војсци Владимира-Суздаљског<ref name=":0" />.
| |||