Питка вода — разлика између измена

 

Вода је неопходна за живот. Количина воде потребне за пиће је промјенљива. Зависи од физичке активности, старости, здравствених проблемима, као и услова средине.<ref name=WHO2004>{{cite book|last1=Grandjean|first1=Ann C.|title=Water Requirements, Impinging Factors, and Recommended Intakes|year=2004|publisher=World Health Organization|url=http://www.who.int/water_sanitation_health/dwq/nutrientschap3.pdf|format=pdf|chapter=3|pages=25–34}}</ref> Вода чини око 60 % укупне тежине човјека и око 50 % тежине жене.<ref>{{cite book|last1=Miller|first1=Thomas A.|title=Modern surgical care physiologic foundations and clinical applications|year=2006|publisher=Informa Healthcare|location=New York|isbn=9781420016581|edition=3rd|url=https://books.google.ca/books?id=P4lb4XhJJ2UC&pg=PA34|pages=34}}</ref> Новорођенчад имају 70—80 % воде, док она старија имају око 45 %.<ref>{{cite book|title=Nancy caroline's emergency care in the streets.|year=2012|publisher=Jones And Bartlett Learning|location=[S.l.]|isbn=9781449645861|edition=07|url=https://books.google.ca/books?id=7uk0GJckmy0C&pg=PA340|pages=340}}</ref>

 

[[Вода]] је у природи јако распрострањена, покрива око три четвртине [[Земља|земљине]] површине. Укупна запремина воде на Земљиној површини износи 1 360 000 000 километара кубних, и то 98 процената у [[Океан|океанима]] и морима, 1.96 процената у ледницима и снегу и 0.04 процената у рекама, језерима, подземној и атмосферској води. Према томе, за човека је ова последња ставка (0.04 процената) најважнија, а њој одговара укупна количина ''слатке'' воде на Земљи 544 000 километара кубних.

Потпуно чиста вода не налази се у природи; најчистија је [[Атмосфера|атмсоферска]] вода (природно дестилована вода), мада и она садржи, поред честица прашине и следеће састојке: [[угљен-диоксид]], [[амонијум-нитрат]], [[водоник-пероксид]], [[Mikroorganizam|микроорганизме]] итд. [[pH вредност]] [[Кишница|кишнице]] је око 5,7 (због угљене киселине), али може бити и мања (3,5-5), у зависности од [[Оксид|оксида]] у [[Ваздух|ваздуху]] који су растворни у води (на пример SO2).

 

Вода за пиће мора да буде чиста, без [[Бактерија|бактерија]], да има температуру од 12 – 15 степени целзијуса и да је свежег укуса, који једним делом долази од раствореног угљен-диоксида и [[Кисеоник|кисеоника]], а делом од растворених чврстих супстанци. Пошто већа насеља и градови не могу да се обезбеде изворском водом, људи су приморани да употребљавају речну или језерску воду. Да би ова вода била употребљива за пиће, мора да се очости механички и хемијски.

 

Молекул воде је угловни молекул са углом 104.5 степени између две OH везе. Због велике разлике у [[Електронегативност|електронегативности]] између водоника и кисеоника, молекул воде је изразито диполног карактера што је приказано на слици 1. Тиме позитиван крај једног молекула привлачи негативан крај другог, што посредством водоничних веза доводи до асоцијације молекула и у течном и у чврстом агрегатном стању.

Физичке особине воде.

== Чиста вода ==

Чиста вода је на обичној температури провидна течност, без мириса и укуса, у танким слојевима безбојна, а у дебљим слојевим је плаве боје. Вода се под нормалним притиском мрзне на 0 , а кључа на 100 степеницелзијуса, претварајући се у пару. Ретко која друга супстанца постоји у сва три агрегатна стања, као вода, на температури уобичајеној за нормални експериментални рад. Потпуно чиста вода готово да не проводи електричну струју, али присуство мале количине угљене киселине или неке соли, омогућава да се повећа њена проводљивост. Вода се, по својим физичким особинама, знатно разликује од особина других супстанци.

== Хемијске особине воде ==

Вода спада у врло реактивне супстанце, реагује са најреактивнијим [[Метал|металима]] (калијум, натријум) на собној температури и гради одговарајуће базе. Са мање активним металима, на вишој температури,издваја се водоник из водоник из водене паре. Са [[Неметал|неметалима]] [[Флуор|флуором]], [[Хлор|хлором]] и бромом реагује на обичној температури, а на високој температури реагује са угљеником. Са металним оксидима вода гради [[Базе|базе]],а са неметалним [[оксиди киселина|оксидима киселине]].

 

== [[Загађивање вода|Загађивање воде]] ==

Нетоксични елементи, али неважни за људски организам: Al, Si, Sr, Ni

Токсични микроелементи, чији трагови су присутни у води немају биолошки значај, али њихово уношење у већим количинама,нема само штетно, већ и токсично дејство: Pb, F, Se, Br, Ag

== Максимално дозвољене концентрације ==

==Литература==

*Др.Иван Филиповић,др.Стјепан Липановић,Опћа и анорганска кемија,Opća i anorganska kemija - I. i II. dio

* [[Свјежа вода]]

* [[Вода из чесме]]

 

[[Категорија:Питка вода]]