|
* [[Социјалдемократска партија Немачке|Социјал-демократска]] [[Источна Пруска|Пруска]] влада је морала да буде распуштена хитним декретом.
Општи избори одржани [[31. јул]]а, [[1932]]. су донели 37,2% гласова НСДАП-у, што ју је учинило највећом партијом у Рајхстагу. Хитлер је сада захтевао да буде постављен за канцелара, што је Хинденбург одбио [[13. август]]а 1932. Али ипак није постојала већина у парламенту ни за једну владу; због тога је парламент опет распуштен, и још једном су организовани избори у нади да ће резултовати стабилном већином.
Ово се није догодило. [[6. новембар|6. новембра]], 1932, избори су донели 33,0% гласова НСДАП-у: партија је изгубила четири процента. Франц фон Папен је дао оставку, и на месту премијера ге је наследио генерал фон Шлајхер [[3. децембар|3. децембра]]. Његов смели план је био да скупи већину у Рајхстагу ујединивши трговачке унионисте левог крила из разних партија, укључујући струју НСДАП-а коју је водио Грегор Штрасер. Ни ово није било успешно.
[[4. јануар]]а, [[1933]]. Хитлер се тајно састао са фон Папеном у кући [[келн]]ског банкара, [[Курт фон Шредер|Курта фон Шредера]]. Они су се договорили да формирају заједничку владу; осим Хитлера, требало је да само два члана НСДАП-а буду чланови владе ([[Вилхелм ФрицкФрик]] као министар унутрашњих послова и [[Херман Геринг]] као комесар Пруске), а фон Папен би био хитлеров вице канцелар. У нови кабинет је ушао утицајни медијски могул, [[Алфред Хугенберг]], који је у то време био председник (такође десничарске) ДНВП.
Хинденбург је поставио Хитлера за новог канцелара [[30. јануар]]а, 1933. Мада је био против нациста, и поразио је Хитлера на председничким изборима, сложио се са фон Папеновом теоријом, да се уз опадајућу подршку нацистима у народу, Хитлер може контролисати као канцелар. Овај датум који је нацистичка пропаганда назвала ''-{Machtergreifung}-'' — стицање моћи, се сматра почетком [[Трећи рајх|Нацистичке Немачке]].
|
