Инсекти — разлика између измена

'''Инсекти''' (''[[Латински језик|лат.]] -{Insecta}-'') су најмногобројнија класа [[животиње|животиња]].<ref name="Chapman" /><ref>{{cite web|url=http://www.globalchange.umich.edu/globalchange2/current/lectures/biodiversity/biodiversity.html|title=Threats to Global Diversity|last=Wilson|first=E.O. |accessdate = 17. 5. 2009.}}</ref> Врло су разнолики по облику и начину живота;<ref>{{cite journal|last=Erwin|first=Terry L.|year=1982|title=Tropical forests: their richness in Coleoptera and other arthropod species|journal=Coleopt. Bull.|volume=36|pages=74-75}}</ref> већином су малих размера; тело им је састављено из три јасно одељена дела: главе, груди и трбуха; на глави имају пар писака и три пара усних делова; на грудима са доње стране имају три пара чланковитих ногу a са горње два пара крила, ређе један пар или су без њих. Према грађи крила и усног апарата деле се на многобројне редове: тврдокрилце, опнокрилце, правокрилце, лептире, двокрилце, риличаре итд. Развијају се преображајем (метаморфозом) која може да буде потпуна (обухвата jaje, ларву, лутку и одраслог инсекта) или непотпуна (без стадијума лутке). Играју значајну улогу у природи, као опрашивачи биљака, a многи су велике штеточине пољопривредних и шумских култура или паразити човека ([[бува]], [[стеница]]) и домаћих животиња ([[обад]], [[голубачка мушица]]). Многи су преносиоци епидемичних болести човека и стоке ([[тифус]], [[маларија]], [[болест спавања|спаваћа болест]]). Многи су корисни као [[паразит]]и и предатори штетних инсеката; директно су корисни пчела и свилопреља.

Процењује се да постоји око 800.000 описаних врста инсеката, што је више од броја свих осталих врста животиња заједно. Инсекти живе на свим местима на Земљи, у свим окружењима, мада је јако мали број инсеката прилагођен животу у мору. Постоји око 5.000 врста ''-{[[Вилински коњици|Odonata]]}-'', 2.000 ''-{[[Богомољке|Mantodea]]}-'', 20.000 [[правокрилциПравокрилци|скакаваца]], 170.000 [[лептириЛептири|лептира]], 120.000 [[двокрилциДвокрилци|мушица]], 82.000 ''-{[[риличариРиличари|hemiptera]]}-'', 350.000 буба, и 110.000 врста [[opnokrilciOpnokrilci|мрава и пчела]]. Наука о инсектима се зове [[ентомологија]].<ref>{{cite journal |last=Novotny |first=Vojtech |last2=Basset |first2=Yves |last3=Miller |first3=Scott E. |last4=Weiblen |first4=George D. |last5=Bremer |first5=Birgitta |last6=Cizek |first6=Lukas |last7=Drozd |first7=Pavel |year=2002 |title=Low host specificity of herbivorous insects in a tropical forest |journal=[[Nature (journal)|Nature]] |pmid=11976681 |volume=416 |issue=6883 |doi=10.1038/416841a |pages=841-844}}</ref><ref name="number">{{Cite book |last=Erwin |first=Terry L. |year=1997 |title=Biodiversity at its utmost: Tropical Forest Beetles |pages=27-40}} In: {{Cite book |editor= Reaka-Kudla, M. L. |editor2= D. E. Wilson |editor3= E. O. Wilson |title=Biodiversity II |publisher=Joseph Henry Press, Washington, D.C.}}</ref>

Класа инсеката обухвата око '''милион описаних врста''' што чини 2/3 укупног броја врста на нашој планети, а по неким мишљењима њихов број је далеко већи и износи између 10 и 30 милиона [[Врста (биологија)|врста]]. Осим по бројношћу врста инсекти доминирају и по бројношћу јединки унутар сваке врсте. Процењује се да је укупна [[биомаса]] инсеката на Земљи 12 пута већа од биомасе целокупног становништва. Инсекти имају огроман значај како у природи тако и за човека, тако да је развијена посебна наука, [[ентомологија]], за њихово проучавање.

* '''метаболни инсекти''' који имају развиће [[метаморфозаМетаморфоза|метаморфозом]].

* [[lutkaLutka (biologija)|лутка]] и

Пресвлачење и [[метаморфоза]] су под утицајем [[јувенилниЈувенилни хормон|јувенилног хормона]]. Понашање инсеката је веома сложено, поготово социјалних (образују друштва). На понашање утичу [[егзохормон]]и (луче их егзокрине жлезде) названи [[феромон]]и.

На глави имају један пар антена на којима су чуло додира и мириса. Усни екстремитети ([[доња вилица|мандибуле]] и два пара [[горњаГорња вилица|максила]]) граде, у зависности од начина исхране, различите типове '''усни'''х '''апарат'''а:

Очи инсеката су сложене [[фацетованеФацетоване очи|фацетоване]] које се одликују [[мозаичкиМозаички вид|мозаичким видом]]. Инсекти су у стању да разликују облик, удаљеност, покрете па чак и боју.

Груди се састоје од три [[интервалИнтервал (математика)|сегмента]] на којима се налазе три пара ногу за ходање. Поред ходања они могу да обављају и друге функције – копање, пливање, скакање и др. На другом и трећем грудном сегменту се, код [[крилатиКрилати инсекати|крилатих инсеката]], налазе два пара [[крила]]. На трбуху нема екстремитета, али се код неких група на последњем сегменту налазе остаци екстремитета у виду наставака, као што су [[легалица]] и [[жаока]].

Опис спољашњег изгледа ([[морфологијаМорфологија (биологија)|морфологија]]) инсеката, односи се на одрасле сполно зреле јединке, а не на [[ларваЛарва|ларве]].

[[Глава]] инстекта настала је спајањем 6 [[ембрионалниЕмбрионални колутић|ембрионалних колутића]], што се одражава на вањске и унутрашње структуре. На горњој страни главе се налази један пар [[пипак]]а с чулима за [[мирис]], а са сваке стране главе је по једно [[сложено око]]. Сложено око се може састојати и од хиљада мањих окашаца. Многе врсте ([[цврчци]], [[Оса (инсект)|осе]], [[пчеле]], [[мрави]]) имају и додатне једноставне очи на темену, а служе им за лакше сналажење у мраку. Многе пећињске врсте немају очи. На доњој страни хитинске чауре главе се налазе по три пара усних органа: горња усна (одозго затвара уста), горња и доња [[чељуст]] и доња [[усна]], са пипалима. Ти усни органи су прилагођени (врста хране, начин прехране) за грижење ([[термити]]), бодење ([[комарци]]), лизање (пчеле) и сисање ([[лептири]]). Начин прехране у уској је вези с начином кретања, па је неки ловац месождер нпр. [[трчак]] хитар, биљождер нпр. [[гусеница]] се често добро пење, а неки разлагач нпр. [[балегариБалегари|балегар]] добро копа. Ту су и разне комбинације с летењем и без летења, специјализације грађе чељусти ловца за већи и мањи плен, или грађе рила биљождера (нпр. дужина рила лептира или [[бумбариБумбари|бумбара]]) за посебне биљке.

[[Датотека:Motion of Insectwing.gif|right|250px|thumbмини|Приказ рада летних мишића. Истезањем и стискањем тела унутарње хватиште крила мења положај (горе-доле) у односу на вањско хватиште и крила се помичу.

Прсиште је део на којем су смештене [[ногаНога|ноге]] и [[крилоКрило|крила]]. Главна функција прсишта је [[локомоторикаЛокомоторика|покретачка]]. Инсекти су једини крилати чланконошци. У прсишту су смештени и снажни и издржљиви [[Мишићно ткиво|мишићи]], који омогућују покретање ногу и крила. Прса се, бројећи од главе, деле на три дела: прототоракс, мезоторакс и метаторакс, тј. предње, средње и стражње прсиште. Сваки прсни колутић носи свој пар ногу, а средњи и задњи имају и свој пар крила. Што се инсект више служи крилима прсни колутићи су збијенији, што се више служи ногама колутићи су раздвојенији. На сваком делу налазе се плочице, длачице, рупице, шавови. У прсишту су смештени предњи део [[пробавниПробавни систем|пробавног]], [[нервниНервни систем|нервног]] и [[Систем органа за дисање|респираторног]] система, те су њиме повезани глава и стомак.

Разноврсност облика крила и распореда ребара на њима омогућава распознавање група инсеката. Код [[вретенца|вретенаца]] су оба пара једнаке опнасте структуре и покрећу се независно, код већине других инсеката предња и задња крила се покрећу заједно. Код [[мрежокрилашиМрежокрилаши|мрежокрилаца]] су крила испрекрштана ребрима, код [[опнокрилциОпнокрилци|опнокрилаца]] и [[лептириЛептири|лептира]] су задња крила мања од предњих, код [[двокрилциДвокрилци|двокрилаца]] су задња крила смањена у незнатне маљице, код [[равнокрилциРавнокрилци|равнокрилаца]] су задња крила већа од предњих, код [[корњашиКорњаши|корњаша]] су предња крила хитинизирана у тврдо покриље испод којега је пресложен много већи опнасти задњи пар крила, код [[полукрилциПолукрилци|полукрилаца]] је јаче хитинизирана само предња половина предњих крила. Крила су посве нестала код [[паразитиПаразити|паразита]]: [[бува]], [[ваш]]и, [[стеницеСтенице|стеница]], пећињдких инсеката. Крила су нестала само код женки [[Свици|свитаца]], неких [[грбицеГрбице|грбица]], код смоквине ковнарице -{''(Blastophaga psenes)''}- су само мужјаци без крила. Без крила су радници [[мравиМрави|мрава]] и [[термитиТермити|термита]], док су полни облици крилати. Паразитска [[мува]], овчија ушара -{''(Melophaus ovinus)''}- лети около док не нађе домаћина, а кад заседне на домаћину одбаци крила.

Према употреби ноге могу бити ходалице, тркалице, пливалице, копалице, скакалице, грабилице, сабиралице, чистилице. Ходалице су ноге код већине инсеката, тркалице су јаке ноге за трчање (нпр. код трчка), пливалице су сплоштене и круте стражње ноге, на рубовима проширене дугим длакама (код водених полукрилаца), копалице су кратке и раширене предње ноге (код [[ровац]]а), скакалице су јако продужене стражње ноге са снажним бедрима (код [[скакавац]]а, [[бува]]), грабилице су савијене предње ноге тако да је бут придружен бедру омогућава хватање плена (код [[богомољке]]), сабиралице су длакаве стражње ноге за сабирање цветног праха (у [[цветариЦветари|цветара]]), чистилице су нежне и длакаве предње ноге (код лептира).

Трбух је стражњи дио инсекта у којему се налази највећи део утробе па се због тога његов волумен може мењати. Састоји се од 11 колутића, који су у неких инсеката срасли, а код неких утиснути једни у друге. Код одраслих облика трбух нема екстремитете, док се код [[гусеница]] и неких опнокрилаца на трбуху развијају лажне ножице. На задња два колутића чешћи су танки чланковити дршци -{''(стyли)''}- или наставци -{''(церци)''}-, нпр. код [[воденоцветокрилашиВоденоцветокрилаши|воденоцветова]] и [[ухолажеУхолаже|ухолажа]]. На задњем се колутићу налази анални отвор и органи за парење.

Инсекти су често добри летачи. Неки могу без одмарања прелетјети неколико стотина километара. Број замаха крилима варира од 6 до 10 у секунди код крупних дневних [[лептириЛептири|лептира]], око 250 у секунди код [[пчела]], а код [[комарциКомарци|комараца]] око 10001.000 у секунди.

Ларве оних врста којима млади већ након изласка из јаја наликују одраслима ([[скакавци]], [[богомољке]], [[бубашвабаБубашваба|бубашвабе]], [[стеницаСтеница|стенице]], [[ухолаже]] итд.) не морају да се потпуно промене да би изгледали као одрасли. Након сваког пресвлачења ларве постају све веће и све сличније одраслима, те у задњем пресвлачењу задобију и крила и [[полни орган|полне органе]].

Код другог типа развоја, ларве, иако се пресвлаче и расту, нису нимало сличне одраслима, него стално имају црволик изглед. Таква је већина инсеката ([[Оса (инсект)|осе]], [[пчеле]], [[мрави]], [[муве]], [[лептири]], [[корњаши]], итд.). Лептирове ларве, иако су црволике, имају посебан назив [[гусјеницаГусјеница|гусјенице]]. Да би млади црволики инсекти постали одрасли комарци, корњаши итд., морају се потпуно и нагло променити. Задњим пресвлачењем ларве, уместо још веће црволике ларве, испод старе коже извирује нови и сасвим друкчији облик - [[Лутка (биологија)|лутка]]. Живот у облику лутке привидно је миран. Лутка се не помиче и не храни, али се у унутрашњости животиње догађају велике модификације [[Орган (анатомија)|органа]]. Кад лутка сазри, пуца њена спољашња површина, а из унутрашњости излази одрасли инсекат. Крила му олакшавају кретање, ради проналаска нових простора и партнера за продужење [[врстаВрста (биологија)|врсте]]. Почиње животна фаза одраслог инсекта.

Инсекти су се развили од -{''Annelida''}-.<ref>{{Cite book | authorauthor1= David Grimaldi and |author2=Michael S. Engel | title=Evolution of the Insects | publisher= Cambridge University Press |year=2005 |id=ISBN 0-521-82149-5}}</ref> Најстарији облици налазе се у слојевима средњега девона.<ref>{{cite web | title=Palaeos invertebrates:Arthropoda | url=http://www.palaeos.com/Invertebrates/Arthropods/Pancrustacea.html | publisher=Palaeos Invertebrates | date = 3. 5. 2002 | accessdate = 6. 5. 2009 | archiveurl=https://web.archive.org/web/20090215010139/http://palaeos.com/Invertebrates/Arthropods/Pancrustacea.html | archivedate = 15. 2. 2009}}</ref><ref name=misof>{{cite journal |last=Misof, et.al. |first=Bernhard |title=Phylogenomics resolves the timing and pattern of insect evolution |journal=Science |year=2014 |volume=346 |issue=6210 |doi= 10.1126/science.1257570 |url= http://www.sciencemag.org |accessdate = 4. 12. 2014|pages=763}}</ref>

[[Датотека:Grasshoppers.ogg |title=Grasshopper stridulation|thumb мини|desno десно|Цвркање скакавца]]

** [[телесна ваш]] (''-{Pediculus humanis}-'') која преноси [[тифусТифус|пегави тифус]];

** [[обична бува]] (''-{Pulex}-''), [[паразитПаразит|ектопаразит]] који се храни [[крв]]љу човека;

** кућна [[мува]] (''-{Musca domestica}-''), преноси [[дизентеријаДизентерија|дизентерију]] и [[трахом]] (запаљење [[вежњача ока|вежњаче ока]]);

** [[маларични комарац]] (''-{Anopheles}-''), преноси узрочника [[маларијаМаларија|маларије]];

| style="border-top: 1px solid black;"| -[[Ephemeroptera]]<small>- 2,.500–<3,.000</small>

| -[[Odonata]]<small>- 6,.500 </small>

| style="border-top: 1px solid black;"| -[[Blattodea]]<small> – 3,.684–4,.000</small>

| -[[Coleoptera]]<small> – 360,.000–400,.000</small>

| -[[Dermaptera]]<small> – 1,.816</small>

| -[[Diptera]]<small> – 152,.956</small>

| -[[Hemiptera]]<small> – 50,.000–80,.000</small>

| -[[Hymenoptera]]<small> – 115,.000</small>

| -[[Lepidoptera]]<small> – 174,.250</small>

| -[[Mantodea]]<small> – 2,.200</small>

| -[[Neuroptera]]<small> – 5,.000</small>

| -[[Orthoptera]]<small> – 24,.380</small>

| -[[Phasmatodea]]<small> – 2,.500–3,.300</small>

| -[[Phthiraptera]]<small> – 3,.000–3,.200</small>

| -[[Plecoptera]]<small> – 2,.274</small>

| -[[Psocoptera]]<small> – 5,.500</small>

| -[[Siphonaptera]]<small> – 2,.525</small>

| -[[Thysanoptera]]<small> – 5,.000</small>

| -[[Trichoptera]]<small> – 12,.627</small>

Традиционална [[систематика]], која је базирана на морфологији или изгледу, обично даје [[Hexapoda|хексаподама]] ранг [[Класа (биологија)|суперкласе]],<ref name="Gullan and Cranston" />{{Rp|180}} и идентификује четири групе унутар ње: инсекти (-{''Ectognatha''}-), скокуни (-{''[[Collembola]]''}-), -{''[[Protura]]''}-, и -{''[[Diplura]]''}-, при чему су задње три груписане заједно као -{''[[Entognatha]]''}- на бази интернализованих делова уста. Хијерархијски односи су прошли кроз бројне промене са напретком метода базираних на еволуционој историји и генетичким подацима. Садашње становиште је да су хексаподе [[Polifilija|полифилетске]] (где задњи познати предак није био члан групе), при томе класа -{''Entognatha''}- има засебну еволуциону историју од -{''Insecta''}-.<ref>{{cite web | title=Classification of Insect |last=Kendall|first=David A.| url=http://www.kendall-bioresearch.co.uk/class.htm |year=2009| accessdate = 9. 5. 2009}}</ref> За многе традиционалне, на изгледу базиране [[таксон]]е је показано да су [[Парафилетичност|парафилетски]], тако да уместо коришћења рангова попут [[Класа (биологија)|подкласа]], [[ред (биологија)|надред]], и [[Ред (биологија)|подред]], показано је да је боље да се користе [[Monofiletska evolucija|монофилетске]] групе (у којима је задњи познати претходник члан групе). Следеће представља најбоље подржано монофилетско груписање класе -{[[Insecta]]}-.

-{''Paleoptera''}- и -{''Neoptera''}- су крилати редови инсеката који се диференцирају по присуству отврднутих делова тела званих [[склерит]]и, и код -{''Neoptera''}-, мишића који омогућавају да се њихова крила равно преклопе преко стомака. -{''Neoptera''}- се може даље поделити на метаморфозно некомплетне (-{''[[Polyneoptera]]''}- и -{''[[Paraneoptera]]''}-) и комплетне групе. Показало се да је тешко да се појасне односи између редова код -{''Polyneoptera''}-, зато што константан прилив нових налаза условљава ревизије таксона. На пример, испоставило се да је -{''Paraneoptera''}- сроднија са -{''Endopterygota''}- него са осталим члановима -{''Exopterygota''}-. Недавни молекулани налази да су традиционални редови ваши -{''[[Mallophaga]]''}- и -{''[[Anoplura]]''}- произашли из -{''[[Psocoptera]]''}- је довело до формирања новог таксона -{[[Psocodea]]}-.<ref>{{cite journal |last=Johnson|first= K. P. |last2=Yoshizawa| first2 = K. |last3=Smith| first3 = V. S. |year=2004| title = Multiple origins of parasitism in lice | url = | journal = Proceedings of the Royal Society of London | volume = 271 | issue = 1550| doi=10.1098/rspb.2004.2798 | pmid=15315891 | pmc=1691793|pages=1771–1776}}</ref> Предложено је да -{''[[Phasmatodea]]''}- и -{''[[Embiidina]]''}- формирају -{''Eukinolabia''}-.<ref>{{cite journal |author1=Terry, M. D. |author2=Whiting, M. F. |year=2005 |title=Mantophasmatodea and phylogeny of the lower neopterous insects|doi=10.1111/j.1096-0031.2005.00062.x |url=http://www.researchgate.net/publication/227604832_Mantophasmatodea_and_phylogeny_of_the_lower_neopterous_insects |journal= Cladistics |volume= 21|issue=3|pages=240–257}}</ref> Сматра се да -{''Mantodea''}-, -{''Blattodea''}-, и -{''Isoptera''}- формирају монофилетску групу -{''[[Dictyoptera]]''}-.<ref>{{cite journal | doi= 10.1016/S0960-9822(00)00561-3 |year=2000| first1=Nathan |last1=Lo| first2=Gaku |last2=Tokuda| first3=Hirofumi |last3=Watanabe| first4=Harley |last4=Rose| first5=Michael |last5=Slaytor| first6=Kiyoto |last6=Maekawa| first7=Claudio |last7=Bandi| first8=Hiroaki |last8=Noda| title=Evidence from multiple gene sequences indicates that termites evolved from wood-feeding cockroaches | journal=Current Biology | volume=10 | issue= 13| pmid=10898984|pages=801–804}}</ref>

Могуће је да је -{''Exopterygota''}- парафилетска у односу на -{''Endopterygota''}-. Питања која су произвела полемике укључују заједничко груписање -{''Strepsiptera''}- и -{''Diptera''}- као -{''Halteria''}- на бази редукције једног пара крила – што је становиште које нема јаку подршку ентомолошке заједнице.<ref>{{cite journal |author1=Bonneton, F. |author2=Brunet, F. G. |author3=Kathirithamby J. |author4=Laudet, V. |lastauthoramp=yes |year=2006 |title= The rapid divergence of the ecdysone receptor is a synapomorphy for Mecopterida that clarifies the Strepsiptera problem |pmid=16756554 |journal= Insect Molecular Biology |volume=15 |issue=3 |doi=10.1111/j.1365-2583.2006.00654.x |pages=351–362}}</ref> -{''Neuropterida''}- се често спајају или раздвајају по хировима таксономиста. За буве се сад сматра да су блиско сродне бореидним [[Муве-шкорпије|мекоптеранима]].<ref>{{cite journal |author=Whiting, M.F. |year=2002 |title= Mecoptera is paraphyletic: multiple genes and phylogeny of Mecoptera and Siphonaptera |journal= Zoologica Scripta |volume=31 |issue=1|doi=10.1046/j.0300-3256.2001.00095.x |pages=93–104}}</ref> Многа питања остају отворена у погледу основних релација међу редовима ендоптеригота, а посебно -{''Hymenoptera''}-.

<ref name="Chapman">{{Cite book |last=Chapman |first= A. D. |title=Numbers of living species in Australia and the World |pages=60pp |publisher=Canberra: [[Australian Biological Resources Study]] |year=2006 |isbn=978-0-642-56850-2 |url=http://www.deh.gov.au/biodiversity/abrs/publications/other/species-numbers/index.html}}</ref>

<ref name="EngelGrim">{{citeCite journal |last=Engel| |first=Michael S. |last2=Grimaldi |first2=David A. |year=2004| |title=New light shed on the oldest insect | journal=Nature |volume=427 | doi=10.1038/nature02291 | pmid=14961119 | issue=6975 |bibcode = 2004Natur.427..627E |pages=627–630}}</ref>

<ref name=Rice1995 >{{citeCite journal |author1=Rice, C. M. |author2=Ashcroft, W. A. |author3=Batten, D. J. |author4=Boyce, A. J. |author5=Caulfield, J. B. D. |author6=Fallick, A. E. |author7=Hole, M. J. |author8=Jones, E. |author9=Pearson, M. J. |author10=Rogers, G. |author11=Saxton, J. M. |author12=Stuart, F. M. |author13=Trewin, N. H. |author14=Turner, G. |year=1995| |title=A Devonian auriferous hot spring system, Rhynie, Scotland | journal=Journal of the Geological Society, London | volume=152 | doi=10.1144/gsjgs.152.2.0229 |issue=2 |pages=229–250}}</ref>

* {{Cite book|ref= harv| author|author1= David Grimaldi and |author2=Michael S. Engel | title=Evolution of the Insects | publisher= Cambridge University Press |year=2005|id=ISBN 0-521-82149-5}}

* {{Cite book|ref= harv|author = Бей-Биенко, Григорий Яковлевич |title =Общая энтомология: учеб. для ун-тов и сельхозвузов |volume=3. |location =М. |publisher =Высш. шк. |year=1980|ref=Бей-Биенко|pages=416}}

* {{Cite book|ref= harv|author = Тыщенко, Виктор Петрович |title =Физиология насекомых: учеб. пособие для студ. ун-тов, обучающихся по спец. «Биология» |location =М. |publisher =Высш. шк. |year=1986|ref=Тыщенко|pages=303}}

* {{Cite book|ref= harv|last=Брайен|first=В. М.. |title =Общественные насекомые: экология и поведение |editor= Длусский, Геннадий Михайлович |location =М. |publisher = Мир |year=1986|ref=Брайен|pages=400}}

* {{Cite book|ref= harv|authorauthor1 = Варли Дж. К. |author2 = Градуэлл Дж. Р. ||last3=Хассел|first3=П. М.. |title =Экология популяций насекомых |location =М. |publisher = |year=1978}}

* {{cite book|ref= harv|last=Воронцов|first=И. А.. |title =Лесная энтомология |volume = 4. |location = М. |publisher = Высш. шк. |year=1982|pages=384}}

* {{cite book|ref= harv|last=Тамарина|first=А. Н.. |title =Основы технической энтомологии |location = М.|publisher = Изд-во МГУ |year=1990|pages=202}}

* {{cite book|ref= harv|last=Щёголев|first=Н. В.. |title =Сельскохозяйственная энтомология |location = М. |publisher = |year=1980|pages=450}}