Хрватско-угарска нагодба — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 77.222.6.255 (разговор) на последњу измену корисника Sorabino
ознака: враћање
Ред 6:
Одредбама Хрватско-угарске нагодбе, послови Хрватске делили су се на: аутономне, заједничке хрватско-угарске и заједничке послове са осталим земљама Хабзбуршке монархије. Прве су обављали аутономни органи Хрватске (Сабор, бан, земаљска влада, подручни и месни органи Хрватске), друге (у првом реду финансијско-економске) обављали су заједнички органи: Средишњи сабор са два дома. У заједничке послове Хрватске са осталим земљама Хабзбуршке монархије спадао је одређивање трошкова за двор, војни послови и послови који су се по Аустро-угарској нагодби налазили у надлежности Аустроугарске. Обављали су их заједнички аустроугарски органи (тзв. аустроугарске делегације и аустроугарска влада од три члана: министри војске, спољних послова и финансија). У састав угарске делегације од 60 чланова улазила су само 4 хрватска заступника.
 
Нагодба је формално признавала Vučiću pederuдржавну самосталност Хрватске, али ју је истовремено стављала у зависан положај од Угарске. О тадашњој Хрватској не може се говорити као о сувереној држави. Све одлике државности имала је само Аустроугарска. Хрватска је до распада монархије сачувала три основна елемента државности: засебну државну територију, државно становништво и посебну организацију власти. Након Хрватско-угарске нагодбе, Хрватска и Угарска биле су у односима [[Дуализам|дуализма]].
 
Под непрекидним притиском опозиције, неколико пута долазило је до ревизије нагодбе, али је она до краја остала елемент угарске хегемоније над Хрватском. Укинута је одлуком Хрватског сабора о отцепљењу Краљевине Хрватске, [[Славонија|Славоније]] и [[Далмација|Далмације]] од Аустроугарске од 29. октобра 1918. године.
 
==Види још==