Манастир Острог — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 3:
| слика = Ostrog1.jpg
| опис_слике = Острог у сутон
| држава = {{ЦГ}}
| година оснивања =[[17. вијек]]
Линија 10 ⟶ 8:
| локација = [[Даниловград]]
| јурисдикција =[[Српска православна црква|СПЦ]]
| мапа = Montenegro
| latd = 42 | latm = 40 | lats = 29.74 | latNS = N
| longd = 19 | longm = 1 | longs = 49.49 | longEW = E
}}
'''Манастир Острог''' је манастир [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] смјештен уз скоро вертикалну литицу, високо на планини Острошка греда у [[Црна Гора|Црној Гори]]. Посвећен је [[Василије Острошки|Светом Василију Острошком]]. Манастир Острог се састоји од Горњег и Доњег манастира.
== Историја манастира ==
Налази се на подручју Бјелопавлића, припада општини [[Даниловград]] и смјештен је у окомитој стијени, са које се пружа поглед на равницу Бјелопавлића. Основао га је херцеговачки митрополит Василије у [[17. век|17. вијеку]] који је ту и сахрањен
=== Изградња ===
У једној од цркава горњег манастира се налази натпис: "...сагради се сија свјатаја и свјаштенаја церков, во име часнаго и животворјашчаго креста во љето 7170. года, (1662. г. од Христова рођења) а пописа се в љето 7175. (1667.) са благословенијем всеосвјаштенаго митрополита Захумскаго Кије Василије, трудом и подвигом и платоју јеромонаха игумана Исаија ва унук перваго свјатаго и преподобнаго оца нашего Исаије, од Оногошта от села попа. Бог да их прости, иже почеше и савршише." <ref>{{Cite book|last=Станић|first= Нешо |authorlink= |coauthors= |title=Збирка примјера и поука, стр. 66. |year=1907|url= |publisher= |location=Цетиње |id=}}</ref>.▼
Манастир Острог је изграђен на мјесту најудаљенијих пећинских [[испосница]] у којима се [[Аскеза|подвизавао]] [[Свети Исаија]] од [[Оногошт]]а, који је у острошким литицама већ био изградио пећинску црквицу Ваведења Пресвете Богородице, тада још увијек без икаквог манастирског имања. Доласком Светог Василија који је обилазио мјеста погодна за испоснички живот и тражио своје ново митрополитско сједиште изабрао је ове тешко приступачне испоснице за изградњу будућег манастира.<ref>[http://citymagazine.rs/clanak/jeste-li-vec-posetili-njegosev-mauzolej Колико добро познајете историју манастира Острог]</ref>
''Црква Св. Ваведења'' (у доњем манастирском нивоу) је осликана [[фреска]]ма крајем 17. вијека. ''Црква Св. Крста'' се налази у горњем манастирском нивоу и њу је живописао [[мајстор Радул]] прилагођавајући фреске природном облику стијена. Око цркве су конаци и заједно чине објекат складно сједињеним са природним амбијентом.Поред манастир постоји и Доњи манастир Острог. Манастир Острог спада међу најпосјећеније у [[Југоисточна Европа|југоисточној Европи]]. У њега долазе вјерници свих религија из свих крајева свијета.▼
==== Горњи манастир ====
Испосничка пећина преподобног Исаије Оногошког је озидана у цркву Часнога крста, а у међувремену је обновљена и стара пећинска црквица Ваведења Пресвете Богородице.
Манастир је остао у саставу [[Захумско-рашка епархија|Захумско-рашке епархије]] све до 1931. гдине, када је ова епархија укинута и прикључена [[Митрополија црногорско-приморска|Митрополији црногорско-приморској]] у чијем се саставу налази и данас.▼
▲У једној од цркава горњег манастира се налази натпис: "...''сагради се сија свјатаја и свјаштенаја церков, во име часнаго и животворјашчаго креста во љето 7170. года, (1662. г. од Христова рођења) а пописа се в љето 7175. (1667.) са благословенијем всеосвјаштенаго митрополита Захумскаго Кије Василије, трудом и подвигом и платоју јеромонаха игумана Исаија ва унук перваго свјатаго и преподобнаго оца нашего Исаије, од Оногошта от села
Године [[2000]]. године игуман манастира [[Лазар Аџић|отац Лазар]] изградио је острошки скит [[Јован До]] у близини Никшића, гдје се монаси манстира Острог повлаче по извршењу манастирских послушања. У овом скиту се у миру, без ходочасника и туриста, обавља активан литургијски живот, праћен молитвеним [[тиховање]]м и послушањем везаним за вјештине дубореза и иконописа.<ref>[http://www.politika.rs/scc/clanak/58304/Monaski-dom-iz-Jovan-dola Монашки дом из Јован дола]</ref>▼
▲''Црква Св. Ваведења'' (у доњем манастирском нивоу) је осликана [[фреска]]ма крајем 17. вијека. ''Црква
2005. године је између доњег и горњег манастира подигнута и Црква Светог мученика Станка у којој се чувају његове руке. Мученик Станко (Алексић) је био чобан кога су Турци мучили и убили јер им није показао пут којим су побјегли њихови противници. Након откопавања његовог гроба руке Светог мученика Станка су биле очуване.▼
▲Када је 1878. године створена [[Захумско-рашка епархија]], манастир Острог је одређен за њено привремено средиште, до уређења владичанске резиденције у [[Никшић]]у. Манастир је остао у саставу [[Захумско-рашка епархија|Захумско-рашке епархије]] све до 1931.
==== Доњи манастир ====
Бринући се не само о молитвевним и богослужбеним потребама братије, Свети Василије се побринуо и да обезбиједи изворе хране и приходе за житеље манастира, откупљујући земљу од сељака и гдје је Владика подигао један конак за млађе калуђере. Тако је створено језгро Доњег манастира са повеликим комплексом манастирског имања састављеног од шума и ораница.<ref>[https://me.visit-montenegro.com/monastery-ostrog/building/ Градња манастира Острог]</ref>
Црква Свете Тројице која се налази у средишту Доњег манастирског комплекса, задужбина је настојатеља острошкога, архимандрита Јосифа Павићевића из [[1824]]. године, подигнута уз помоћ парохијана Бјелопавлића и Пјешиваца, по благослову тадашњег Митрополита Црне Горе, [[Петар I Петровић Његош|Петра Првог Петровића Његоша]], познатијег као Свети Петар Цетињски.
=== 20. и 21. вијек ===
Сам манастир је обновљен 1923—1926. године, послије пожара, којег су биле поштеђене пећинске црквице. Оне представљају главну споменичку вриједност.
▲Године [[2000]].
▲
Током 2013. и 2014. године у порти Горњег манастира урађене су бројне грађевинске интервенције које су цијелом комплексу манастира дале нови сјај. На улазу у порту направљена је тродјелна капија, а читаво двориште је поплочано обрађеним каменим плочама које су у појединим дјеловима у виду [[мозаик]]а. Урађено је и поплочавање степеника и стазе која води до двије цркве горњег манастира. На простору и Горњег и Доњег манастира на различитим позицијама урађени су бројни мозаици са ликовима светитеља.<ref>[http://www.vijesti.me/vijesti/ovako-izgleda-manastir-ostrog-nakon-rekonstrukcije-833025 Овако сада изгледа манастир Острог]</ref>
| |||