Римско царство — разлика између измена

Након кратке владавине цара [[Јовијан]]а, империја је подељена између браће [[Валентинијан I|Валентинијана]] и [[Валенс]]а. Валентинијан је преузео западне, а Валенс источне провинције. На западу је Валентинијан био приморан да води серију војних кампања против Алемана, док је на Дунаву дошло до упада племена Сармата и Квада. Истовремено долази и до велике сеобе [[Готи|Гота]] који под притиском [[Хуни|Хуна]] напуштају своја пребивалишта и селе се на запад.<ref>{{cite book|author=[[Георгије Острогорски, ]]|title=Историја Византије, |publisher=Просвета |location=Београд, (|year=1969). стр. |pages=72.}}</ref>

Код Хадријанопоља (данашње [[Једрене]]) долази до велике [[Битка код Хадријанопоља|битке]] између Гота и Римљана, [[9. август]]а [[378]]. године. Римљани су претрпели тежак пораз, а сам цар Валенс погинуо је на бојишту. Да би нагнално Готе на повлачење са Балкана, царство је било приморано да са њима склопи савез. Као [[федерати (лат. ''foederati'')]], Готи су се обавезали да као најамници царству пружају војну помоћ. Источни Готи насељени су у Панонији, а Западни северној Тракији.

Након смрти Валентинијана I [[375]]. године, његов син [[Грацијан]] постао је цар на западу. Након битке код Хадријанопоља, Грацијан је у [[Сирмијум]]у прогласио искусног генерала пореклом из Хиспаније, [[Теодосије I|Теодосија]] за источног цара. У религијском погледу, по први пут долази до слоге између западног и источног царства, будући да су и Грацијан и Теодосије били следбеници православља и Никејског хришћанства.