Приморци (Срби) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Додат одељак "Види још" са два линка |
→Свједочанства о Србима Приморцима: додатак ознака: додавање потенцијално проблематичних линкова |
||
Ред 15:
[[Александар Пишчевић]] у својим мемоaрима пише о српској националности [[Паштровићи|Паштровића]] као и о далматинском [[Хусари|хусарском]] пуку у [[Нова Србија (област)|Новој Србији]] <ref>{{Cite book|last= Пишчевић|first= Александар|authorlink= |coauthors= |title=Мој живот (1746.-1805.), стр. 25.,31. и 30.|year=2003.|url= |publisher= Матица српска и Српско-украјинско друштво|location= Нови Сад |id=}}</ref> : {{цитат|Породица Пишчевић је племићка, српске националности. Она потиче из Далмације, из провинције Паштровића. То доказују многи породични документи који су ми остали после очеве смрти... Тада је Русија намеравала да предузме нешто са Србима који живе на обалама Дунава и Јадранског мора... И мом је оцу поверено да оснује Далматински хусарски пук у Новој Србији }}
[[Василије Петровић]] [[1757]]. године Приморце не сматра Црногорцима јер их одваја у писму млетачком дужду (Montenegrini, Primorschi, Esexhi e Bergiani...) <ref>{{Cite book|last= Петровић|first= Vasilije|authorlink= |coauthors= |title= Старине, књига 10., pp. 32 |year=1878|url=https://www.scribd.com/document/292356980/Časopis-Starine-knjiga-X-JAZU-Zagreb-1878 |publisher=ЈАЗУ |location=Загреб |id=}}</ref>
[[Аделина Павлија Ирби]] спомиње подунавску и приморску Србију као и Србе на мору. <ref>{{Cite book|last= Ирби|first=Аделина Павлија |authorlink= |coauthors= |title= Путовање по словенским земљама Турске у Европи, поглавље: Србија на Јадранскоме мору, стр. 406., 430., 434., 464., 467. |year=1868|url= https://books.google.ba/books?id=UDELAAAAIAAJ&printsec=frontcover&dq=inauthor%3A%22Adelina+Paulina+Irby%22&hl=bs&sa=X&ei=eZ2aUZuFJtHWsgaU0oGAAw&ved=0CDkQ6AEwAQ#v=onepage&q&f=false |publisher= |location=Београд |id=}}</ref> : {{цитат|Црном Гором увећаном Боком Которском, које је земљиште сасвим српско... Ови одвојени делови једног истог народа, од којих дипломатија један зове Црном Гором а други Србијом, могу само тако снажну и смислену политику водити, ако раде као делови једног целог, као Србија на Дунаву и Србија на Јадранскоме мору... Срби и они на Дунаву и они на јадранскоме мору... Аустрије...која неда независним јужним Словенима да до јадранског мора дођу... Не само Црна Гора већ све српске земље одсечене су од мора, па ако се даде пристаниште једној то ће отуда бити користи свима.}}▼
[[Петар I Петровић Његош]] их спомиње у бројним посланицама и писмима <ref>{{Cite book|last= Петровић Његош|first= Петар I|authorlink= |coauthors= |title= Свети Петар Цетињски, Између молитве и клетве, сабрана дјела, Петар Први Јовану Радоњићу, стр.239., писмо бр. 81. од 11.10.1799.|year=2015|url= |publisher= Светигора|location= Цетиње |id=}}</ref>. {{цитат|Међутијем пазите да Цетињане, ако дођоше, с Паштровићима умирите... и за све ствари које су међу Церногорцима и Приморцима.}}
Ред 26:
[[Петар II Петровић Његош]] је написао пјесму посвећену Србима католицима из Боке <ref>{{Cite book|last= Петровић Његош|first= Петар II|authorlink= |coauthors= |title=Сајт: Његош, пјесма: СРБИН СРБИМА НА ЧАСТИ ЗАХВАЉУЈЕ, 1833. година|year=приступљено 25.1.2017.|url=http://www.njegos.org/petrovics/srbincast.htm |publisher= Светигора|location= |id=}}</ref> : {{цитат|...бих дочекан у Котору красно у српскојзи кући Лумбардића... О, ви Срби, свуд ли српствујете, дужност чојства праву испуњате! Српствуј ђелом, вјеруј што вјерујеш.}}
▲[[Аделина Павлија Ирби]] спомиње подунавску и приморску Србију као и Србе на мору. <ref>{{Cite book|last= Ирби|first=Аделина Павлија |authorlink= |coauthors= |title= Путовање по словенским земљама Турске у Европи, поглавље: Србија на Јадранскоме мору, стр. 406., 430., 434., 464., 467. |year=1868|url= https://books.google.ba/books?id=UDELAAAAIAAJ&printsec=frontcover&dq=inauthor%3A%22Adelina+Paulina+Irby%22&hl=bs&sa=X&ei=eZ2aUZuFJtHWsgaU0oGAAw&ved=0CDkQ6AEwAQ#v=onepage&q&f=false |publisher= |location=Београд |id=}}</ref> : {{цитат|Црном Гором увећаном Боком Которском, које је земљиште сасвим српско... Ови одвојени делови једног истог народа, од којих дипломатија један зове Црном Гором а други Србијом, могу само тако снажну и смислену политику водити, ако раде као делови једног целог, као Србија на Дунаву и Србија на Јадранскоме мору... Срби и они на Дунаву и они на јадранскоме мору... Аустрије...која неда независним јужним Словенима да до јадранског мора дођу... Не само Црна Гора већ све српске земље одсечене су од мора, па ако се даде пристаниште једној то ће отуда бити користи свима.}}
[[Петар Франасовић]], римокатолички свјештеник из мјеста [[Трстено (Дубровник)|Трстено]], родом са [[Корчула (острво)|Корчуле]], [[1864]]. пише да су [[Срби Неретљани]] населили Корчулу. <ref>{{Cite book|last= |first= |authorlink= |coauthors= |title= Narodni koledar, Ulomak iz korčulanske povjestnice, pp. 28.|year=1864|url= https://books.google.rs/books?id=08hfAAAAcAAJ&printsec=frontcover&hl=sr&source=gbs_ge_summary_r&cad=0#v=onepage&q&f=false|publisher= Matica dalmatinska|location= Zadar |id=}}</ref> {{цитат|Срби Неретвани, који почетком 800. год. посвојише Корчулу, град утврдише...}}
| |||