Срби у Сједињеним Америчким Државама — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 48:
==== Срби у Кливленду ====
[[Срби]] у [[Кливленд]] долазе у два наврата, почетком [[20. век]]а и после [[Други светски рат|Другог светског рата]]. [[Лазар Кривокапић]], који је био [[Срби у Црној Гори|Србин из Црне Горе]], који је овде дошао [[1893|1893.је]] остао запамђен као први Србин у Кливленду. Овде се налази се и Рокфелеров парк у склопу кога је и српски врт где се налазе бисте Светог Саве, Петра II Петровића Његоша, Петра I Карађорђевића, Вука Караџића, Стевана Мокрањца, Михајла Пупина, Николе Тесле, Милеве Марић Ајнштајн.<ref>[http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:604180-Mileva-Maric-u-Srpskom-vrtu-u-Americi Милева Марић у Српском врту у Америци („Вечерње новости“, 8. мај 2016)]</ref>
 
==== Срби у Сан Франциску ====
Умро је 1875. године у том граду Србин родом Рисна у Боки, [[Велимир Ћеловић]]. За њега се говорило да је био сатирички песник, филолог, "одличан књижевник и добар говорник". Писао је на италијанском језику, а много тога што је написао остало је у рукопису. Његова предавања на енглеском језику била су увек добро посећена. Заслугом његовом отворена је прва опера у Сан Франциску.<ref>"Цариградски гласник", Цариград 1904. године</ref>
 
==== Срби у Калифорнији ====
У другој половини [[19. век]]а, већина [[Срби|Срба]] у [[Калифорнија|Калифорнији]] је живео у мањим градовима, али су се касније почели селити у веће градове.
 
Умро је 1875. године у томСан градуФранциску Србин родом Рисна у Боки, [[Велимир Ћеловић]]. За њега се говорило да је био сатирички песник, филолог, "одличан књижевник и добар говорник". Писао је на италијанском језику, а много тога што је написао остало је у рукопису. Његова предавања на енглеском језику била су увек добро посећена. Заслугом његовом отворена је прва опера у Сан Франциску.<ref>"Цариградски гласник", Цариград 1904. године</ref>
У Сан Франциску је 1886. године излазио "Српски лист". Он је објавио тада вест о раду "Српско-црногорског добротворног и литерарног друштва". Друштво је децембра 1885. године изабрало Управу за наредну годину, у коју су ушли: председник Л. Јововић, подпредседник Ј. Аврамовић, благајник А. Сорић, финансијски тајник Ј. Ђура, а одборници - Ј. Анђус, С. Бошковић, С. Јанковић и Ф. Куртони. Управитељ друштвене читаонице био је И. Јововић.<ref>"Застава", Нови Сад 1886. године</ref>