Руковођење — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м додавање шаблона Чишћење using AWB |
|||
Ред 46:
# теорију научног менаџмента,
# административну теорију или теорију процеса менаџмента и
# бирократску теорију менаџмента.<ref>Јашко, Ондреј; Чуданов, Младен; Јевтић, Милош; Кривокапић, Јован (2014). Основи организације и менаџмента. Србија: Факултет организационих наука. ISBN 9788676802739.</ref>
'''Теорија научног менаџмента''' потиче од резултата истраживања чувеног америчког инжењера Тејлора који се сматра и творцем ове теорије.
Тејлор је настојао, да користећи сазнања из праксе, формира менаџмент као науку која се заснива на чврстим, добро постављеним принципима. ''Административну теорију'' или теорију процеса у оквиру класичне школе менаџмента, развио је Фајол. Главни циљ његових истраживања био је систематско разумевање целокупног менаџерског процеса. Бирократску теорију менаџмента развио је [[Макс Вебер]].
Ова теорија има велики утицај на развој менаџмента као научне дисциплине, али и на њену примену у пракси. Неке поставке бирократске теорије менаџмента још увек се користе приликом успостављања менаџерског система у одређеним организацијама. Поред својих несумњивих предности, класична школа менаџмента има и одређене слабости, па је често трпела и критике. Једна од најчешћих критика јесте занемаривање људског фактора организације. Присталице ове школе такође су сматрали да запослене интересује само плата, као и да се запослени увек понашају рационално (што је пракса демантовала). Класична школа, због мањкавости у приступу према одређеним проблемима, није адекватно решила многа значајна питања менаџмента, као што су: вођство, мотивација, комуникације, међуљудски односи.
=== Школа људских односа ===
| |||