Замак Хуњади — разлика између измена

Замак КорвинХуњади подигла је породица Анжу на месту некадашњег римског логора и служио је као утврђење све до средине [[14. век]]а, када постаје седиште трансилванијског владара [[Јанош Хуњади|Јаноша Хуњадија]]. Замак је, првобитно, од мађарског краља [[Жигмунд Луксембуршки|Жигмунда]], добио Хуњадијев отац Војк, као отпремнину, 1409. године. Тврђава се састоји од низа правоугаоних хала, које су повезане кружним и правоугаоним [[кула]]ма, коришћеним за одбрану и као затворске ћелије. Галерија и последња кула за одбрану, која је остала непромењена још од времена Јаноша Хуњадија, као и кула Капистрано, неки су од најзначајнијих делова конструкције. Након његове смрти градњу је наставио његов син [[Матија Корвин]].

Сам [[замак]] има 42 просторије, 2 платформе и изграђен је на површини од 7.000 метара квадратних. Приступ замку је преко дрвеног [[мост]]а који се ослања на четири масивне стене на реци Златести. Црква која се налази у замку је изграђена као [[Православље|ортодоксна]], али је временом из политичких разлога претворена у [[Католицизам|католичку]]. Иако су спустили плафон, због положаја улаза нису могли померити олтар на северозапад као у осталим католичким црквама.<ref>[http://www.leprsava.rs/putovanja/item/412-zamak-corvin ZamakЗамак KorvinКорвин iliили HunjadiХуњади], Приступљено 10. 4. 2018.</ref>

Према неким теоријама, то је било место где је Хуњади држао [[Влад Цепеш III|Влада Цепеша]] у заробљеништву целих седам година, пошто је Влад свргнут 1462. године. Ова теорија никада није потврђена, али је замак постао познат после ове историјске гласине.<ref>[http://hronograf.net/2017/03/11/zamak-korvin/ Замак Корвин – готски бисер Трансилваније], Приступљено 10. 4. 2018.</ref>